Feliks Mendelson: Violinski koncert
– e-moll, izvođenje instrumentalno
– muzicki oblik: koncert za violinu i orkestar
Počinje usamljeno kao da nam kompozitor ispoveda svoju tužnu i tragičnu sudbinu. U jednom trenutku iskazuje svoje nesrećno stanje snažno, i dolazi do eksplozije osećanja. Delo ima jasnoću, a harmonija podseća na osobine kompozicija klasičara i zato Feliksa drugačije nazivaju klasikom romantizma. On ima svoj individualni stil, melaholičan je i elegičan, raznežen je i sentimentalan u jednom delu, ali uvek pod prismotrom budnog elementa. Međutim, ta elegičnost ponekad prelazi u sladunjavost, a elegancija postaje salon razvodnjavanja. Posle eksplozije prelazi na drugu temu, umereno dočaravajući neku smirenost i opuštenost. Onda svu njegovu tugu i razočaranost prekida probuđena nada. Vidimo nežnu stranu i njegovu snažnu emotivnost. Međutim i u toj nadi ima tragičnog sivila koje kompozitora obuzima. Kroz celo delo dinamika je kontrasna, prelazi brzo iz jednog stanja u drugo, često neočekivano. Možemo da osetimo da je kompozitor nemirnog duha i rastrzen na sve strane, što dokazuje i sam svršetak.
