Đoakino Rosini: Seviljski berberin – muzičko scensko delo – muzički oblik: opera – lento (sporo), forte (jako), allegro (brzo) Kreće poletno, veselo i nakon te slike se susrećemo sa mirnim i dubokim ženskim glasom, sa povremenim uzvišenjima, na kojima se dugo zadržava, naglašavajući svu važnost situacije. Zatim nastupa orkestar sa živahnom melodijom. Onda možemo čuti ženski glas koji kao da se igra svojim opsegom. U pozadini orkestar je podržava u poigravanju. Pri kraju dolazi do ubrzavanja melodije i povišenja ženskog glasa, i kao da se sve ponavlja, ali mnogo brže i dinamičnije. Glas zajedno sa orkestrom kao da poskakuje. Zavrsava se burno, jako i snažno u vidu neke neodoljive ekstaze. Uvođenjem scenskog realizma, dramatičnosti, psihološke karakterizacije, originalnih ritmičkih, melodijskih, harmoničnih i orkestarskih rešenja, Rosini je napravio prekretnicu ka novoj etapi u razvoju italijanske opere.
