Salsa je neformalan, prljav i vruć ples! Potiče sa Kariba, ali su i afrički plesovi ostavili svoj pečat. Salsa je španska reč i znači „začinjeni sos” (spicy flavor sauce). Iako većina ljudi salsu povezuje sa Kubom, termin salsa prvi put se javio u Sjedinjenim Američkim Državama, šezdesetih godina dvadesetog veka. Postoji dosta stilova u salsi: kubanski, los-anđeles stil, njujork stil, dominikanski, kolumbijski, portorikanski itd. Od stila zavisi osnovni korak. Na mnogim mestima na svetu, salsa se sluša i igra, ali nigde se ne doživljava tako snažno i strasno kao na Kubi. Salsa se pojavila kao ples koji oslobađa telo da kaže sve što mozak misli, ples koji pokreće telo onako kako srce želi. Salsa je slična mambu po tome što osam bitova u muzici prati šest plesnih koraka. Plesovi imaju dosta sličnih pokreta. Ipak, okreti su u salsi postali njena glavna odlika, tako da je i za igrače i za gledaoce utisak koji salsa ostavlja u mnogome drugačiji od onog koji ostavlja mambo. Salsa je ples koji ne zahteva mnogo prostora, i za razliku od sambe u salsi par se ne kreće toliko duž podijuma za igru, sve se dešava na relativno malom prostoru koji zauzima plesni par. Ono što je važno znati o salsi jeste da je ona došla u mnoge zemlje, a iz njih izašla drugačija. Svaka od tih zemalja je ovom „sosu“ dodala po neki „začin“ čime je nastala salsa. Najzaslužniji za širenje salse bio je Dominikanac Johnny Pacheco, koji je 1964. osnovao svoju diskografsku kuću – Fania Records. Vremenom je ta diskografska kuća postala temelj promocije latino muzike i identiteta u SAD i promovisala vrhunske umetnike kao što su Hector Lavoe, Tito Puente, Willie Colon, Celia Cruz, Eddie Palmeiri i Ruben Blades. Ovi umetnici su pod zajedničkim nazivom „salsa“ promovisali muziku koja je poreklom sa Kube, ali je bila oslobođena istorijskih konotacija i nacionalne pripadnosti. Zahvaljujući trudu ove diskografske kuće salsa se počela širiti i izvan granica New Yorka i zemalja iz kojih je potekla. Jednako veliku tradiciju u stvaranju salse imale su i Venecuela i Kolumbija. Vremenom je salsa korigovala svoj tradicionalni stil i prihvatila „mekši“ stil, koji je poznat pod nazivom salsa romantica. Za razliku od tradicionalne salse koja je bila usmerena na izražavanje političkih stavova i zajedništva unutar zajednice, salsa romantica bila je usmerena na opevavanje ljubavi i romantike. Plešući salsu žena zavodi svog partnera i obrnuto, dok pleše salsu, muškarac se trudi da pred partnerkom demonstrira svu svoju snagu i muškost. Salsa je toliko popularna u svetu da se od sredine 90-ih počelo s organizovanjem salsa kongresa. Danas gotovo svaka zemlja na zapadu u kojoj se pleše salsa ima bar jedan nacionalni salsa kongres ili festival. Svakog vikenda se u Evropi organizuje jedno ili više ovakvih dešavanja. I zemlje u našem okruženju imaju svoje salsa kongrese, od kojih je najpoznatiji onaj u Bugarskoj (održava se u maju svake godine), a veoma je popularan i kongres u Rovinju u Hrvatskoj (u junu). Za dolazak salse u Srbiju najzaslužniji je Kubanac Čoma Sumbu Garsija i Kubanka Dženi Perdomo Gonzales. Na veliku popularnost salse najviše je uticao srpski (jer je sastavljen salsa bend Son Cuba Son (sastavljenod kubanskih muzičara), koji je godinama punio salsa klubove u zemlji ili u inostranstvu. Danas ova grupa nastupa pod imenom Salsa y punto.
