Ovaj drevni lučki grad je za nas uvek bio mističan. Uvek smo se pitali kakav je vikend u Amsterdamu? Da li je zaista tako dobro, kao što govore? Mogu vam reći da jeste, ludi vikend u Amsterdamu je pobrao sve naše simpatije.
Subota jutro. Kiša. Čas kiša, čas sunce. Tradicionalno na severu. Prošpartali smo ceo grad uzduž i popreko. Prošli pored amsterdamskih kanala i brodića i posetili glavnu katedralu u centru.
Nakon šetnje u gradu odlazimo u Heineken muzej. Heineken, glavni brend Amsterdama i Holandije. Dvadesetdvogodišnji biznismen Gerard Adriaan Heineken kupuje 1864. pivaru Haystack. Iako su ga tada nagovarali da kupi samo 50% akcija te firme, on se odlučuje na veliki korak da odkupi celu firmu (100% akcija). Tada je svima koji su se suprostavili toj ideji odgovorio: „Idem na sve ili ništa!“. Već 1869. se odlučuje da se prebaci sa tradicionalne fermentacije sa vrha na fermentaciju sa dna, totalno drugačiju tehniku koja pravi svetlije pivo koje duže traje. To izdvaja Heinken pivo od drugih po vrhunskom kvalitetu. Takođe, sa dr Eliotom, studentom Luja Pastera, proizvodi A kvasac, koji daje pivu karakterističan ukus. Ovaj višegeneracijski projekat je zaista vredan divljenja. Bilo mi je zanimljivo da čujem kako je svaki član porodice svojim malim korakom doprinosio stvaranju svetskog brenda. Dakle, kompanija postoji već 150 godina i predstavlja lidera u industriji piva ne samo u Holandiji već i u svetu.
Nakon par piva koje smo popili u muzeju, odlazimo u centar grada. Noć polako pada, a grad vrvi od turista i „opojnog“ mirisa marihuane, koji je neizostavni deo holandske prestonice. Odlučujemo se da svratimo u neki od Joint-Caffea pokraj reke Amstel. Tada shvatamo da nije tako jednostavno zapaliti Joint u Amsterdamu. Naime u Amsterdamu postoje kafići za iskusne pušače (u kojima vam ne preporučuju da probate Joint bez predhotnog iskustva, pošto je dosta jak) i oni za početnike. Svesni našeg iskustva odlazimo u jedan lep Joint kafić za početnike, tu odmah pored Rembrantovog spomenika. Oduševilo me je to što je u celom kafiću zabranjeno pušenje, dok je pušenje Jointa dozvoljeno. Naručujemo po kafu i Joint i uživamo u prvom dimu 🙂
Nakon kafića, odlazimo u ulicu crvenih fenjera iliti Red Light District. Na samom početku ovog kvarta mogu vam reći da prostitutke ne deluju ništa posebno iste su kao i naše hamburške. Stoje u izlogu i kada prođe muškarac koji im se dopadne otvore vrata. Cena je 50 evra pola sata. Međutim, u glavnoj ulici su one najbolje, koje stvarno izgledaju vrhunski. 🙂 Sve nam je ovo izgledalo jako smešno, kao ulica bluda na kub 🙂
Suvišno je reći da smo se puni utisaka vratili u hotel.
Za sutradan smo ostavili muzej Madam Tiso. Pored slikanja sa voštanim figurama, dopali su mi se filmovi o procesu izrade voštanih figura.
Zapamtiću Amsterdam kao grad koji živi punim plućima 🙂
