Kult koride, fudbala, šunke i vina “U Španiji svi žive sporo osim džeparoša i loših toreadora”(španska poslovica) Na trgu Santa Ana,koji se nalazi u samom centru Madrida, na terasama barova pod jutarnjim suncem, Španci piju “kafe kon ledje”(kafu s mlekom) i jedu curos(krofnice tanke kao zmije) Zaista,iza ćoska je Puerta del Sol(Kapija sunca),nulta tačka odakle se mere sve razdaljine na Iberijskom poluostrvu.Sa Puerta del Sol polaze turistički autobusi,i tu počinju ulice sa buticima u kojima se prodaje garderoba španskih brendova.Uz figuru medveda Madronja,koji se penje na jagodičasto drvo i predstavlja simbol grada,neprekidno se slikaju turisti.Ovde se za Novu godinu okupi masa sveta kao na njujorskom Tajms skveru sa grozdovima u rukama i tacno u ponoć, kako odkucava sat, jedu zrno po zrno grožđa. Na trgu kapije sunca vlada neprestana gužva.Iza ćoska takvog burnog mesta nalazi se mirni trg Santa Ana na kojem se nedeljom otvaraju tezge sa serano šunkom,sušenom na planinskonm vazduhu, mancegom sirom iz La Mance i venom iz Hereza koje ima boju sunca i miris mora.I dok sa trgom viore mirisi španskih đakonija nas zemljak objašnjava komplikovani sistem obroka koji imaju Španci. Kad ujutru ustanu prezalogaje pecivo u mlečnim restoranima i čitaju novine.Tokom pauze za ručak jedu ,recimo,paelju i piju sangriju. Popodne je predviđeno za sijestu(mali odmor) Pre nego što odu kući , svrate do nekog bara i dok pijuckaju”cato”jedu tapas-zalogajčiće hrane koji mogu biti maslinke,sunka,pohovani kalamari,kolutici kobasice,male pice,parčiće prasetine, tačnije sve što može da stane u zalogaj. Pre večere urade isto, a čekanje na hranu obično je veći ritual od same večere. Zbog toga nikom nije čudno što i sam kralj Huan Karlos po sat vremena stoji pored šanka u najstarijem restoranu na svetu”Sobrino de Botin”,čekajuci da se isprazni sto.U ovom restoranu kuvaju na šporetima na drva iz 1725.godine (koji je ovekovečen u Hemingvejevoj knjizi “Sunce se polako rađa”.) Naime po broju čačkalica (i do skoro opušaka cigareta) na podu, meri se uspešnost restorana. Madrid je raskošan grad i za razliku od Barselone, poseduje eleganciju i otmenost, kakav u veseloj Kataloniji ne može da se vidi. Izuzetan dan može se provesti u burbonskom Madridu.Ručak u najekstravagantnijem hotelu “Ric”, koji ima pogled na fontanu Neptun,kosta oko 30 evra.Kafu treba popiti u bistrou “Kihon”,u kojem su se u vreme španskog rata okupljali intelektualci,a obavezno treba prošetati po parku Retiro,koji je od 18.veka otvoren za javnost.Ispred spomenika Alfonsu nalazi se jezero po kojem se u čamcima voze zaljubljeni,a kod staklene palate leti se održavaju izložbe. Međutim muškarci smatraju da je dan lepše provesti na stadionu “Santjago Bernabey”.Pored turistickog razgledanja stadiona Reala, najtrofejnijeg kluba ,i fotografisanja na plavim stolicama pravi zaljubljenici u fudbal odlaze na rucak u klupski restoran.Rucak je duplo skuplji nego u “Ricu”,ali ima pogled na najskuplji travnjak Evrope. Ostali turisti pak misle da je najbolje ručati u snek restoranu “Muzeo de hamon”(Muzej sunke)jedinstven je u svetu, predstavlja izlozbu šunki koje vise na tavanicama i zidovima. Soping Iako svi preporučuju šoping u ulici Serano,treba imati na umu da je to najskuplja adresa u Madridu.Ulice koje se zrakasto sire od Puertas del Sol, prepune su prodavnica španskih robnih marki.Tu je I poznata robna kuća “Korte Ingles”u kojoj se može kupiti baš sve.I ulica Gran Via,u kojoj su zgrade replike njujorsih nebodera,veoma je atraktivna za soping. Madrid ima izuzetne buvlje pijace koje postoje jos iz srednjeg veka,kao sto je Rastro.Pijace imaju izuzetnu tradiciju i znacaj u istoriji Španije. Sangrija,vino i seri Osvezavajuca mesavina vina,limunade ,secera i komadica voca,popularna “sangrija”odlicna je za vrele letnje dane.Popularno piće je i “akva de Valensija”,penušavo vino sa sokom od narandže,a mladi vole “kubalibre”,koka kolu sa rumom ili džinom.U Španiji se pije vino još iz vremena Rimljana.Vino se bira tako što se pazljivo čita etiketa:vino de la tiera”znači da je grozđe iz jednog regiona,a”vino de mesa”da je mešavina raznog grozđa iz raznih krajeva. LJudi od ukusa ,medjutim,piju šeri koji potice iz Hereza dela Frontere,gde konji igraju balet,a žene nose šeširiće.Najpoznatiji podrum je “Tio Pepe”,koji je projektovao Gustav Ajfel.Najbolji šeri ima boju sunca,a burad u kojima leži moraju da budu okrenuta u pravcu Kadiza i mora.
