Još ni u školu čestito ne krenemo, a več imamo po neku simpatiju. To su uglavnom naši najbolji drugovi sa kojima provodimo najveći deo vremena u igri. Maštala sam da moja prva ljubav bude osoba koja će da voli košarku, kao i ja, da to bude ono, nama zajedničko što če da nas spaja.

      Krenuli smo u 5. razred. Nove učionice, više nastavnika, novi drugovi i nove simpatije. Moja nova simpatija zvao se Nikola. Bio je učenik osmog razreda. Učenik s najlepšim osmehom, koga su simpatisale sve devojčice iz mog razreda. Kod njega me najviše oduševilo to što voli da igra košarku, kao i ja.Družili smo se i pričali jedno drugom svoje tajne. Sve je to bilo lepo počelo. gajila sam neke nade, ali sam onda saznala da je u njegovom srcu neko drugi a ne ja. Malo sam se rastužila. Znala sam da treba da se borim za njega, da ne odustanem ako sam stvarno zaljubljena u njega. Baš onda, kad sam htela da mu priznam svoja osećanja, on je započeo vezu sa nekom drugom. Bila sam besna na nju i zbog toga sam krala svaki trenutak kad nije bila pored njega. Naše druženje se nije prekinulo i on je opet sve svoje vreme posvećivao meni. Najlepša vest za mene je bila o njihovom raskidu. Razlog njihovog raskida bila njegova ljubav prema meni, što mi je ubrzo priznao. Mislila sam u tom trenutku da su sve zvezde s neba moje. Bila sam i srećna,ali i tužna. pa ja sam bila isuviše mala za neku ljubavnu vezu. Kad sam mu to rekla on se samo nasmejao, pamtim još uvek njegov osmeh, ali nije prestao da se druži sa mnom. Naše druženje je trajalo dve godine. Šta mislite šta se posle zbilo?

         Ja sam učenica osmog razreda. Nemam ni sad neke godine za ,, ljubavnu” vezu, mislim da smo još nezreli, ali sad smo moja simpatija i ja u vezi.

                                                                                                          Redakcija kaficamagazin

Ostavite Komentar

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime