Sunce mi otvara oči. Trepćem,samo drveće vidim! Uplašio sam se!
Brzo sam ustao! Zaledio sam se,jedva osećam tle! Nema grada! Uporno gledam i ne vidim ga! Sunce me greje, daje mi snagu. Ptice mi pevaju i vuku me. Pustio sam ih da me vode do bisernog potoka koji se preliva preko raznobojnih kamenčića.
Razgranate krošnje drveća su svuda. Pazim da ne zgazim raznobojne bisere u glavi. Odjednom,nečije šape su prekrile moje oči. Mrak! Pomisli da je neka zver i onesvestim se! Kad otvorim ponovo oči, vidim prepao sam se od malog zeca. Pomazio sam ga i nastavio dalje. Zajedno smo skupljali žirove u travi. Pitao sam se šta to ima u njima.
Odjednom iskoči veverica. Dao sam joj sve osim jednog žira. Njega sam poneo sa sobom.
Iznenada dolazimo do ulice. Ugledao sam svoju kuću. Trgao sam se! Jutro je bilo kao u mom snu. U ruci sam držao žir.
Svima sam pričao ali niko mi nije verovao.
