Najnovije istraživanje ljudskog mozga otkrilo je da tzv. ”bezuslovna ljubav”, odnosno ona koja ne traži da bude uzvraćena, niti bilo kakvu vrstu nagrade, uključuje čak sedam područija u mozgu. Ti impulsi znatno se razlikuju od tzv. ”romantične” i “seksualne” ljubavi, što dovodi do zaključka da je “bezuslovna” ljubav potpuno poseban osećaj. Profesor Mario Boregard sa Univerziteta u Montrealu, vođa istraživanja objašnjava: ”Bezuslovna ljubav je najjača vrsta ljubavi, drugačija od svih drugih i smatra se najvećim izrazom duhovnosti. Međutim, sve do sada nismo znali ništa o njenom neurološkom funkcionisanju. Otkrili smo da je ona mnogo intenzivnija i da ljudima pruža osećaj koji ne može proizvesti nijedna druga emocija.” Prema teoriji evolucije bezuslovnu ljubav ljudi osećaju prema osobama koje njihove gene prenose na sledeće generacije, kao što su deca i partneri. Međutim, u stvarnosti bezuslovna ljubav može da se oseti i prema osobama sa kojima nemamo tako blizak odnos.
Da bi otkrio zašto je to tako, Profesor Boregard koristio je magnetnu rezonansu na loše plaćenim asistentima koji su pazili na osobe sa teškoćama u razvoju. Kada su ispitanici zamoljeni da govore o “bezuslovnoj” ljubavi prema svojim pacijentima, skeneri su pokazali sedam područja u mozgu koja su u tom trenutku postala aktivna, a samo tri su bila ista kada su govorili o “romantičnoj“ ljubavi. Primećeno je i to da su neka od tih aktiviranih područja u vezi sa odpuštanjem dopamina, hemikalije koja je odgovorna za osećaj sreće. Zaključak naučnika je da su ljudi koji bezuslovno vole srećniji od onih koji uživaju u emocijama kao što su strast ili romantika.
Povezani tekstovi:
