Riba i plodovi mora su bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kvalitetnih proteina, vitamina D i B, selena, gvožđa, cinka, magenzijuma, kalijuma, bakra i joda.A istovremeno su siromašni zasićenim mastima.Zato je Svetska asocijacija za srce zvanično preporučila najmanje dve porcije ribe nedeljno, posebno takozvane masne ribe.
Jedna od zabluda vezanih za plodove mora je da ih treba izbegavati zbog holesterola.Tačno je da plodovi mora imaju visoke vrednosti masti, ali je nivo zasićenih masti u njima mali.
Zato nema mesta strahu od ribljih masnoća, jer upravo omega 3 masne kiseline efikasno štite srce, krvne sudove, mozak i nervni sistem holesterol iz plodova mora ne utiče na holesterol u krvi. Samo su zasićene masti i transmasne kiseline odgovorne za podizanje holesterola u krvi. Zasićene masti se obično nalaze u mesu i mesnim prerađevinama, kao i industrijskoj hrani, dok se transmasti obično nalaze u grickalicama, hrani koja se prži u dubokom ulju, margarinu koji sadrži hidrogenizovana ulja.
Druga zabluda odnosi se na tvrdnju da ova hrana sadrži živu, ali je i taj strah neosnovan. Nivo žive u većini vrsta morske hrane nije previsok. Sveža ili zamrznuta tunjevina, ajkule i sabljarke imaju više žive, pa se njihov unos obično ograničava na 150 g nedeljno, odnosno 150 g mesečno ako je reč o trudnicama, dojiljama ili ženama koje planiraju trudnoću, ili o deci.
Veoma nizak nivo žive imaju ostrige, dagnje, tunjevina u konzervi, rakovi, škampi, haringa, list, iverak, jastog, skuša, jezerska belica.
Svetska asocijacija za srce preporučuje riblje ulje osobama koje boluju od srčanih bolesti.S druge strane, dijetetičari ukazuju da nisu sasvim razjašnjeni koristi od ribljeg ulja u vidu suplemenata tokom trudnoće i dojenja, ili kod dece.
Redovno konzumiranje ribe smanjuje rizik od iznenadne smrti usled srčanog udara, kažu naučnici. Konzumiranje malih količina plodova mora bogatih omega-3 masnim kiselinama (jastog, škampi, tunjevina, losos), može da smanji rizik od smitnih slučajeva usled srčanih bolesti za 20%, pokazalo je istraživanje. Naučnici su ustanoviti da omega-3 masne kiseline koje unose trudnice i deca, bilo kroz majčino mleko, bilo putem suplemenata, dovodi do toga da deca imaju viši koeficijent inteligencije. Ovo ukazuje da trudnice i majke koje doje, treba da povećaju unos ribe i plodova mora koji su bogati omega-3 masnim kiselinama.
Istraživanja, takođe, pokazuju da riba i plodovi mora smanjuju upale, koriguju srčanu aritmiju, sprečavaju gojenje, sprečavaju srčane napade, povećavaju snagu organizma, poboljšavaju usvajanje znanja i koncentraciju dece.
Pozitivan uticaj morskih plodova na zdravlje nije pouzdano dokazan, kada je reč uticaju na pritisak, moždani udar, rak, astmu, dijabetes tip 2, alchajmerovu bolest, depresiju i poremećaje ponašanja. Zato su na ove i druge teme koje povezuju morske plodove i zdravlje, u toku intenzivna istraživanja. Nama ostaje da uživamo u receptima koji plodove mora, kao što je jastog, donose na naše stolove…
Recept – jastog sa limunom i belim lukom
pola kg krupnog jastoga, oljuštenog i očišćenog
2 češnja iseckanog belog luka
2 kašike maslinovog ulja
2 kašike seckanog peršuna
pola kašičice mlevenog korijandera
strugana kora 1 limuna
pola kašičice meda
morska so i biber
1 šolja mrvica od integralnog hleba
1 limun, nasečen na četiri dela (za ukras)
Stavite meso jastoga u posudu, dodajte beli luk, peršun, korijander, koru limuna i med i dobro promešajte, pa ostavite u frižideru oko 30 minuta. Posle toga zagrejte rernu na 250 stepeni, meso posolite i pobiberite, uvaljajte u prezle i pecite oko 8 minuta (da prezle dobiju zlatnu boju). Služite toplo ili mlako sa kriškama limuna.
