Smatra se da je među oligoelementima, posle gvozdja, cink najvazniji za rad organizma. Ukljucen je u brojne biohemijsske i metaboličke procese,ulazi u sastav metaloenzima i insulina, a neophodan je za stvaranje novih rezervi. Takođe, vazan je za formiranje strukture hormona rasta, dobro funkcionisanje imunog sistema, stabilnost DNK I RNK ribozoma i transport kiseonika. Pošto organizam nije sposoban da ga proizvodi, mora se unositi preko namirnica, dodataka ishrani ili medikamenata. Preporuke o dnevnom unosu za žene kreću se od sedam do 12 miligrama, trudnice i doilje 15-25, muškarce 10-15 miligrama. Najbolji prirodni izvori cinka su namirnice životinjskog porekla.
Najviše ga ima u ostrigama-oko 160 miligrama u sto grama, ali je i haringa bogata (70-120 miligrama na sto grama). U većoj količini nalazi se u govedini, svimjskoj jetri, jajima(zumance), mleku i sirevima. Značajni izvori su pšenične mekinje, seme bundeve, grašak, kukuruz, sok od jabuke, kvasac. Posledice nedostatka ovog oligoelementa su zaostajanje u rastu, gubitak apetita, izmenjena uloga čula ukusa i mirisa. Mogu se javiti promene na koži, pre svega dermatitis, sporo zarastanje rana, proredjivanje i gubitak kose, oslabljen imunitet.
