Kako smršati bez dijete?Usled određenih modela i standarda koje nam servira TV i modni magazini ali i usled promene načina života u smeru sve manje fizičke aktivnosti, skoro svako se ponekad zapita da li je vreme za dijetu. Iako je ovo pitanje, čini se, do skora više mučio ženski pol u poslednje vreme se i kod nas sve više forsira metroseksualizam i muškarci besprekorno izvajanih tela pa se i tzv. jači pol našao u trci za lepotom. Naravno, nema ničeg lošeg u tome biti zdrav i zgodan. Ipak, preterano vežbanje i izgladnjivanje nije najbolje rešenje. Posebno kada se iza toga, sem želje za lepotom krije dublji problem. Odrastanjem u odrađenim porodičnim uslovima, usvajaju se određene navike i kroz život se ispoljavaju određeni obrasci ponašanja vezani za ishranu. Često od svojih roditelja učimo da se npr. tanjir mora isprazniti, da se ne sme leći praznog stomaka i slično. Kroz odrastanje u disfunkcionalnoj porodici mnoga deca razviju razne mehanizme potiskivanja bolnih emocija od kojih je jedan upravo prejedanje.
U suočavanju sa teškoćama često se okrećemo hrani kao nečemu što će odagnati stres i misli koje nas tište ili ispuniti emocionalnu prazninu, a kilogrami se nagomilavaju… Kada osoba postane svesna toga kreće potraga za dijetom. Danas ih ima puno. Mnoge obećavaju brze i značajne rezultate. Ipak, među ljudima koji su držali dijetu jako je mali broj onih koji ne znaju šta je i nisu iskusili jo-jo efekat. Naime, većina posle dijete povrati svoju staru težinu, a neretko doda i neki kilogram preko. Zašto? Dijeta, uskraćivanje organizmu određene vrste hrane, npr. ugljenih hidrata ili masti i smanjenje količine unete hrane. Dakle, dolazi do velike promene u načinu ishrane, u količini a i ukusu hrane koja se unosi. Kod osobe koja prekomerno jede upravo u situacijama kao što su stres, osećanje praznine ili teskobe, uskraćivanje hrane samo pojačava ova osećanja i želju za hranom. Usled velikog osećanja neprijatnosti i nelagodnosti osobe koje imaju uverenje da ne mogu izdržati veliku nelagodnost (upravo zato i prekomerno jedu, kako bi potisnuli, odagnali osećanje nelagode) prekidaju dijetu. Ovo izaziva kratkotrajno zadovoljstvo, a potom osobi još više opada samopouzdanje i raste nelagoda a sa njom neretko i apetit. Od onih koji dijetu izdrže do kraja mnogi priznaju da su se vodili mišlju da će kad je završe moći sebi da daju oduška i nadoknade sve što im se jede tokom dijete a ne smeju. Na taj način se ciklus gojenje-mršavljenje nastavlja. Držanje dijeta, jo-jo dijete i ponovljena frustracija dovode onog ko drži diejtu do kompulsivnog prejedanja- sve ili ništa pristup („ili ću da se „pošteno“ najedem ili neću da jedem uopšte“). Ukoliko osoba ne zastane i ne zapita se odakle joj takav odnos prema hrani i ne promeni ga može se ceo život vreteti u krug, dok emocionalni problem koji je u pozadini postaje sve veći jer se ne rešava i ima sve šire posledice. Na primer, ako žena udata za čoveka koga prezire jede kad-god je depresivna povodom svog braka i na kratko se oseća bolje, depresivnost ne nestaje već raste jer ona ni na koji način ne menja situaciju u kojoj se nalazi – niti ostavlja muža niti se miri sa tim da je on takav kakav je i da to što je u braku sa njim možda i nije uvek prijatno ali nije ni užasno, već zahteva od njega da se promeni i prožderava se kad god je nezadovoljna povodom toga. Dodavanje kila izaziva dodatno nezadovoljstvo a depresivnost raste, čemu doprinosi i svaki dan proveden u tako užasnom braku i životu .Poslednjih godina se puno govori o zdravom načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti. Pokazalo se da bi i jedno drugo bili efikasni, važan je stav koji osoba ima prema njima, npr. mnogo efikasniji će biti koji uživaju u fizičkoj aktivnosti kojom se bave i smatraju je zabavnom od onih koji se njome bave samo kako bi što više i što pre smršali. Takođe, oni koji mere svaki zalogaj i posvećuju puno pažnje hrani koju uzimaju dajući joj prevelik značaj, a ne rešavajući problem koji je u podlozi, često dolaze u situaciju da sebi stvaraju dodatnu tenziju. Nasuprot njima, ljudi koji su u skladu sa sobom i svojim potrebama imaju sledeće skonosti i pristup hrani:1. Hrana im je važna ali samo kad su gladni. Vole hranu i vode računa o njenom kvalitetu.2. Jedu kad su gladni i bez žurbe, polako.3. Nose malu užinu ako znaju da će ogladneti pre nego što se vrate kući, ali taman toliku da mogu da izdrže do ručka.4. Kada žure bolje im je da pojedu samo deo obroka nego da u žurbi pojedu više nego što im treba. Ne vole osećaj koji imaju kad se prejedu.5. Vežbaju iz zabave a ne da bi potrošili ekstra unete kalorije.6. Nose se sa nepriejtnim osećanjima znajući da su stres i neprijatna osećanja deo života i nemaju potrebu da ih odagnaju brzinom svetlosti.7. Ne menjaju hranu koju pripremaju u cilju smanjenja kalorija- npr. ne koriste veštačke zaslađivače , ne izbegavaju ugljene hidrate i masti, ali kontrolišu porcije koje unose.Ovaj metod mršavljenja koriste ljudi koje ne žele da brojenjem kalorija povećaju usmerenost na hranu. Takođe, prelaskom na dijetalniji način ishrane i izbacivanjem pojedinih namirnica menja se ukus pripremljenoj hrani što otežava proces mršavljenja i čini ga stesnim, pošto osoba ne jede ono što voli i na šta je navikla.Osnovni principi:1. Osoba treba da razjasni sebi šta je ono što zaista voli da jede i šta prija njoj i njenom organizmu i da se drži toga.2. Treba da sačeka da ogladni i tek onda da jede.3. Treba da nauči da prepozna kad joj je dosta i kad treba da prestane sa jelom.4. Telu treba 20 minuta da registruje sitost pa je u početku korisno sporije jesti, dok se ne stekne uvid veličinu porcije, tj. količinu hrane koja ja zaista potrebna.5. Treba proceniti kad ste 80% siti i onda stati. 6. Važno je postići balansirane obroke i osluškivati šta telu treba. Ne treba se jesti prepečeno, prekuvano…7. Nema dobre i loše hrane, već samo odgovarajuća i prevelika količina hrane.Ponekad jedemo iako nismo još uvek gladni
