Šta treba jesti kod povećanog holesterola i triglicerida

Kada su masnoće u krvi u pitanju, važi pravilo umerenosti tj. zlatne sredine. Masnoće su neophodne za normalno funkcionisanje organizma, baš kao i vitalni organi. Međutim, ukoliko su njihove referentne vrednosti u dužem vremenskom periodu povišene ili niže nego što bi trebalo, mogu izazvati čitav niz zdravstvenih problema.

Kad kažemo masnoće u krvi, mislimo konkretno na holesterol, koji može biti dobar – HDL i loš – LDL, i trigliceride. Skup analiza ovih parametara naziva se lipidni status, a zajednički naziv za njihove povišene vrednosti naziva se hiperlipidemija.

Šta je holesterol

Holesterol je gradivni element svih ćelija ljudskog organizma, i ima brojne uloge u njegovom očuvanju i normalnom funkcionisanju. Neophodan je za proizvodnju hormona polnih i nadbubrežnih žlezda, baš kao i za normalnu moždanu aktivnost. 70% holesterola sintetiše se u ljudskom organizmu, konkretno u jetri (endogeni holesterol), dok 30% unosimo putem ishrane (egzogeni holesterol).

Trajno smanjen unos egzogenih holesterola može oštetiti jetru i negativno uticati na moždane kapacitete. Holesterol je bitan i za apsorpciju vitamina koji se rastvaraju u masti (liposolubilni vitamini), a to su vitamin A, D, E i K.  Njihov deficit može izazvati niz tegoba sa kožom, kostima, vidom, imunitetom itd.

Holesterol ima konzistenciju sličnu vosku, a obzirom da je liposolubilan molekul kroz krvotok se prenosi vezan za proteine – lipoproteine. Tako razlikujemo dobar HDL holesterol (high density lipoprotein) koji organizmu služi kao „čistač“ lošeg LDL holesterola (low density lipoprotein).

HDL holesterol

HDL holesterol je lipoprotein velike gustine i ima zaštitnu ulogu u ljudskom organizmu, jer „čisti“ krvne sudove i smanjuje nivo lošeg holesterola. On vezuje za sebe loš holesterol, odnoseći ga u jetru, gde se razgrađuje i nestaje.

Njegove normalne vrednosti u krvi su 1.03 – 1.55 mmol/L. Ukoliko su vrednosti HDL holesterola povećane, organizam je zaštićen od kardiovaskularnih bolesti, jer se nivo LDL holesterola smanjuje. Međutim, ukoliko je i minimalno snižen, povećava se nivo lošeg holesterola, a s njim i opasnost od arteroskleroze.

Arteroskleroza je taloženje masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog sužavanja, a vremenom i začepljenja. Posledica su bolesti poput infarkta i moždanog udara.

LDL holesterol

S razlogom ozloglašeni LDL holesterol je lipoprotein male gustine. On nosi holesterol kroz krvotok, a ukoliko ga u organizmu ima više nego što je potrebno, vremenom se taloži na zidovima krvnih sudova i sužava ih. Nataložene naslage LDL holesterola nazivamo plak. Sloj plaka u krvnim sudovima, ukoliko se ne sanira, može dovesti do njihovog potpunog začepljenja, što uzrokuje bolesti srca i krvnih sudova. To je razlog što LDL holesterol nosi naziv „loš“ holesterol.

Normalne vrednosti LDL holesterola su 1.55 – 4.53 mmol/L.

Simptomi povišenog holesterola

Do povišenih vrednosti holesterola dovodi čitav niz faktora, od kojih su najpogubniji nepravilna ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti, stres, pušenje, prekomeran unos alkoholnih pića. Genetske predispozicije i nasledna sklonost ka srčanim oboljenjima takođe mogu uticati na povišene vrednosti holesterola u krvi.

Po pravilu, povišene vrednosti holesterola u početku ne izazivaju nikakve simptome, a njihovo štetno dejstvo se pokaže godinama kasnije u vidu bolesti krvi i krvnih sudova. Stoga je redovna analiza krvne slike od izuzetne važnosti. Masnoće se u krvi prikazuju vrlo brzo nakon unošenja hrane, zato je pre vađenja krvi neophodno gladovanje od minimalno 12 sati. U tom periodu dozvoljeno je unositi samo vodu. Krv se vadi u ranim jutarnjim satima.

Iako se simptomi retko javljaju, kod osoba sa povišenim holesterolom mogu se pojaviti promene na koži, očima, bolovi u stomaku i poremećaj cirkulacije.

Prirodni lek za holesterol

Postoji mnogo prirodnih lekova koji više ili manje delotvorno smanjuju nivo holesterola u krvi. Jedan od najpriznatijih i najzastupljenijih je jabukovo sirće. Potrebno je rastvoriti dve supene kašike jabukovog sirćeta u čaši mlake vode i popiti svako jutro, u trajanju od dva meseca.

U prirodne lekove za smanjenje nivoa holesterola ubrajamo i beli luk, ljute papričice, mešavinu soka limuna i celera, koprivu, čičak, artičoke.

Stari narodski lek je i čuvena mešavina semenki, koja uključuje laneno seme, sirovi susam, suncokret, seme bundeve, rogač i cimet. Sve sastojke je potrebno izblendati ili samleti u mlinu za kafu i konzumirati jednu supenu kašiku dnevno. Semenke su nosioci nezasićenih masnih kiselina koje su bitne za sintezu holesterola, dok cimet snižava i nivo šećera u krvi.

Kako smanjiti holesterol ishranom

Ukoliko analiza krvi pokazuje povišene vrednosti holesterola, redukovana ishrana je prvi korak koji je potrebno preduzeti, pre uključivanja bilo kakvih lekova. Tek ako nakon šest meseci redukovane ishrane holesterol nije smanjen, uvode se lekovi.

Neophodno je zameniti izvor proteina – crveno meso treba zameniti piletinom i ćuretinom, a poželjno je da na meniju bar dva puta nedeljno bude morska riba, kao što je losos ili skuša. Mahunarke su odličan izvor proteina i treba ih konzumirati što češće.

Potrebno je povećati unos dobrih masnoća, kojih ima u orašastim plodovima, sa kojima ipak ne treba preterivati jer su vrlo kalorični. Kuvanje se vrši na maslinovom, kokosovom ili ulju semenki grožđa.

Redukcija unosa šećera dovešće do značajnih rezultata. Slatkiši, beli i žuti šećer, sokovi, grickalice moraju biti eliminisani i zamenjeni voćem poput jabuke, dunje, grejpfruta, limuna, jagoda. Krompir, pirinač i slično skrobno povrće takođe nije dozvoljeno, jer sadrži šećer koji se ubrzo nakon konzumacije pretvara u masti.

Tabela namirnica koje se smeju jesti

Šta su trigliceridi

Trigliceridi su vrsta masti korisnih organizmu, samo ako ne prelaze dozvoljene vrednosti. Masnoća unešena hranom razlaže se u jetri, dok se višak prikazuje u obliku masnih naslaga. Možemo reći da se svaki suficit kalorija u organizmu transformiše u trigliceride, koji kada se razlažu služe kao izvor energije između obroka ili tokom gladovanja.

Povišen nivo triglicerida prisutan je kod oboljenja kao što su hipotireoza, šećerna bolest, oštećenje jetre, zapušenosti žučnih kanala. Susrećemo ga i kod hroničnih alkoholičara, osoba pod velikim stresom, a može nastatati i zbog uzimanja nekih lekova (kontracepcija), kao i prekomerne konzumacije hrane.

Smanjene vrednosti triglicerida mogu se naći u slučajevima hipertireoze, poslednjih stadijuma bolesti jetre, kao i smanjene apsorpcije hranljivih materija.

Simptomi povišenih triglicerida

Jedini relevantan način za proveru referentnih vrednosti triglicerida u krvi su laboratorijske analize, međutim, jedan jasno uočljiv simptom ukazuje na njihovu povišenost. Ukoliko vam se nakon konzumacije ugljenih hidrata na rukama, ramenima i zadnjici pojavljuju naslage crvenkasto-žute boje koje liče na bubuljice, to je znak da imate povišene trigliceride.

Gojaznost je posledica povišenih triglicerida usled neadekvatne ishrane, ali može se posmatrati i kao simptom, jer svi gojazni ljudi imaju povišene vrednosti triglicerida.

Normalna vrednost triglicerida

Normalne vrednosti triglicerida u krvi su 0.46 – 2.28 mmol/L. Svako veće odstupanje zahteva redukovanu ishranu u periodu od šest meseci, a ako nakon isteka predviđenog vremenskog roka nema pomaka, uvodi se terapija medikamentima.

Ishrana

Kako bi smanjili nivo triglicerida u krvi neophodno je iz ishrane izbaciti masnu i prženu hranu, fast food, grickalice, belo brašno, punomasne mlečne proizvode, šećer, sokove i alkohol.

Poželjna je konzumacija svežeg voća, povrća, žitarica od celog zrna, belog luka, nemasnog mesa, ribe i morskih plodova, maslinovog ulja i mlečnih proizvoda sa niskim procentom mlečne masti.