Svako može da oboli od depresije, ali kod ljudi koji su previše emotivni, plašljivi,nižeg samopoštovanja, koji teže podnose nepravdu i kritiku, ovo oboljenje se češće javlja. U svetu oko 450 miliona ljudi boluje od depresije, a vise od 2/3 samoubistava izvrše osobe koja je zahvatila ova bolest.Prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije,do 2020.godine ovo podmuklo oboljenje ce postati vodeći uzrok smrti i jedan od glavnih razloga koji žensku populaciju ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Posebno brine podatak da je posle kardiovaskularnih oboljenja depresija drugi uzrok smrti na zemaljskoj kugli i da u našoj zemlji najmanje 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije. Kao niz psihofizickih poremećaja,depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja, traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad zivotom Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Simptomi koji ukazuju na to da je kod pojedinca došlo do stanja depresije obično su nedostatak životne radosti,intenzivna tuga,samosažaljenje,napadi plača, strah, nemir, zabrinutost ,strepnja, razdrazljivost, usamljenost, bezvoljnost, oslabljena koncentracija i poremecaj pamćenja,nesanica ili velika potreba za snom, umor, iscrpljenost, manjak energije, znatno smanjen ili povećan apetit, bolove koji nemaju fizicke uzroke, razmišljanje o smrti ili samoubistvu. Kako se leči? Dijagnozu depresije nije teško postaviti. Dovoljno je bolesnika pitati da li je tužan, uplašen, bezvoljan i može li da se nasmeje od srca. Zato je neshvatljivo da je dve trećine depresija nedijagnosticirano ili pogrešno lečeno. -Dešava se da čovek koji patio od depresije promeni dotadašnji način razmišljanja. Svet posmatra iz drugačije perspektive,obično u negativnom svetlu, a sve to zajedno utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Posle osećanja iscrpljenosti, mogu da se jave i druge smetnje, kao što su hronična anksioznost ili poremećaj u ishrani-objašnjava direktorka Klinike za psihijatriju Klinickog centra Srbije profesor doctor Miroslava Jasovic Gasic. -Depresija je jedan od vodećih poremećaja, koji se danas uspešno leči kombinovanjem farmakoterapije i psihoterapije.U cilju sprečavanja mogućeg ponovnog pojavljivanja bolesti i lečenja paničnog poremećaja, primenjuje se terapija citalopramom, izlecenje je izvesno ukoliko pacijent na vreme potraži srtučnu pomoć, a zatim, nakon stručne procene kliničke slike, odredjeni lek se primeni u optimalnoj dozi i uz intenzivnu psihijatrijsku podrsku-kaze doktorka Jasović-Gašic. Uzrok nastanka depresije Uzroke nastanka depresivnog stanja nauka jos nije uspela da objasni. Strucnjaci, međutim, ističu da depresivno stanje može da se javi usled samoće teške bolesti, smrti drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja,i jubavnog rastanka i posledica genetskog nasleđa.Najnovija istraživanja uočila su da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina, koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan factor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola, izlozenost hroničnom stresu,.menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.
