Dnevno je potrebno trčati ili brzo hodati bar pola sata.Redovna sportska aktivnost dovešće do poboljšanja kondicije,jačanje mišića,pomoći će u skidanju masnih naslaga i podizanju raspoloženja.
Trčanje je pored plivanja i gimnastike jedan od bazičnih sportova.Da bi bilo efekta na organizam,trebalo bi bar pola sata dnevno da se hoda ili da se trči u zavisnosti od toga šta ko želi da postigne.Brzi hod i vožnja bicikla su najbolji za skidanje masnih naslaga,a trčanje za kondiciju.
Da bi rekreativci počeli aktivno da trče ,potrebno je da se prethodno posavetuju sa lekarom i obave osnovni pregled.
Uvođenje u trčanje
Ko nikad nije trčao,ne sme naglo i velikim tempom da krene sa treningom.Ko nikad nije trčao,kreće od brzog hoda uz malu predhodnu pripremu,odnosno zagrevanje-razgivanje zglobova i istezanje mišića.Desetak minuta se brzo hoda posle čega se prelazi u trčanje.To ne znači da brzina treba da se poveća,naprotiv,tempo treba da je isti.Taj prelaz mora da bude neprimetan i lagan.
Sticanje kondicije
Ukoliko je reč o zdravim osobama koje nisu išle na pregled,važno je da trče ,,na osećaj“.Te osobe trče onoliko koliko im dozvoljava kardiosistem-ukoliko osećaju jaku srčanu radnju,da im nedostaje vazduha,treba polako da pređu u brzi hod i nastave da se kreću.Najvažnije je da se ništa ne radi naglo.Tri puta nedeljno je najoptimalniji ritam.
Vežbe istezanja
Sastavni deo treninga su vežbe istezanja.Posle trčanja mišići su opterećeni i napune se kiselinom,pa ih je potrebno istegnuti i vratiti im dužinu koju su imali pre sportske aktivnosti.Obavezno je razgibavanje zglobova,ruku,kičme,nogu.Može se odraditi i nekoliko vežbi dok se brzo hoda.U svakom slučaju ,vežbe ne smeju da se preskaču.Istezanje i razgibavanje može da se radi i pre samog trčanja i hodanja.To će pomoći da se mišići zagreju i da se smanji rizik od povreda prilikom trčanja.Uvek je bolje trčati na otvorenom zbog kiseonika,u parkovima,šumi…
