Amadeus Amadeus je zasluženi dobitnik 8 Oscara. Zanimljivo je što je Milos Forman izabrao Salierijev lik da nam ispriča romantiziranu verziju Mozartovog života. Film počinje briljantnom sekvencom Salierievog pokušaja samoubistva. Nakon što mu spasu život i pošalju ga kao oronulog starca u ludnicu, dolazi mladi sveštenik da mu pruži posldnju ispovest pre smrti. Milos Forman se odlučio da Salieri (Mozartov neprijatelj i suparnik), priča film na način koji se u fimskim terminima naziva „frame story“. Frame story je tip naracije u kome lik u sadašnjosti priča o događajima u prošlosti. Sposobnost dobrog frame story-ja je da imamo praktično dve priče koje odlično funkcionšu. Priču koja se događa u vremenu dok je pričana i priču koja se već dogodila. Ispreplitanje te dve priče i njihovo prožimanje je vrlo teška, ali zahvalna disciplina, koja publici omogućava lakšu indentifikaciju s likovima, veću dubinu radnje i dužu sposobnost držanja dramskog fokusa. Salieri tako priča svoju priču i odvodi nas u detinjstvo. On se oduvek želeo baviti muzikom, ali mu je autoritativni otac branio. Salieri odlučuje „posvetiti“ dušu Bogu, ispravno i čedno živeti u poniznosti do kraja života, ako mu Bog podari talent i dozvoli, da se bavi muzikom.
Salierijev otac umire i Salieri malo, po malo dolazi do mesta dvorskog kompozitora. Njegove nade za večnost i ambicije da bude najveći kompozitor ikad uništava pojava „deteta čuda“, tj. Wolfganga Amadeusa Mozarta. Mozart počinje preuzimati primat i slavu, dok se u Salieriju kuva mržnja i ljubomora koja polako dovodi do tragičnog i očajničkog plana. Salieri je svestan da je Mozartova muzika, nešto najlepše što je ikad čuo, ali na sve načine pokušava uništiti Mozarta, igrajući lukavu igru između dvora, Mozarta i njegove žene Konstance. Ključna stvar koja izjeda Salierija je njegov odnos s Bogom. Naime, on misli da ga je Bog izdao pružajući neizmeran talent upravo Mozartu, koji je za razliku od njega vrlo labilna, nemoralna, umišljena, prosta i detinjasta osoba. Njihov odnos doživljava vrhunac napetosti s vrhuncem Mozartove virtuoznosti i publici je nesebično data čast da iz prvog reda posmatra dvoboj čoveka izgriženog mržnjom i finansijskim uspehom, protiv talentovanog genijalca koji grca u dugovima, potpuno neshvaćenog i bačenog na margine viskokog društva. Briljantna stvar u filmu je i „dramski trougao“ između Salierija, Mozarta i Mozartove muzike. Muzika je prisutna u celom filmu, vodi i oplemenjuje radnju baš kao i lik u filmu. Inače ovaj film je poznat kao najbolji primer montaže muzike u filmu u celoj kinematografiji. Mnogi ne znaju šta ih je više oduševilo: briljantna gluma (F. Murray Abraham u jednoj od najboljih uloga – dobitnik Oscara za glavnu mušku ulogu), sigurna ruka reditelja koji glumce vodi kroz film s potpunom kontrolom, raskadrirava i oplemenjuje scene briljantnim odabirom kadrova, od kojih je svaki baš virtuozan kao Mozartova muzika, izvrsnim set designom, kostimima, genijalnim scenariom Petera Schaffera ili raskošnim produkcijskim dosegom legendarnog Saul Zentza (Let iznad kukavičjeg gnezda, Engleski pacijent).
Ovaj film je baš kao i Mozartova muzika. Istinsko umetničko delo koje će tokom vremena biti cenjeno kao Mozartova muzika, Cezzaneove slike ili Mooreove skulpture. Salieri u filmu upoređuje Mozartove kompozicije kao „Božji glas“ koji ako maknemo samo jednu notu, cela se struktura ruši. Toliko je delikatna i savršena. Film je dobio sledeće Oscare: najbolji film, najbolja glavna uloga, najbolji scenario, najbolja scenografija, kostimi, šminka i zvuk i najbolji reditelj. Uz 8 Oscara osvojio je i 24 nagrade na najvećim festivalima sveta.
