Bebetina gozba Reditelj Gabriel Axel nas uvodi u priču koja se odigrava u 19. veku u Danskoj i predstavlja život malene, zatvorene, seoske zajednice koja živi u miru, harmoniji, rutini i fanatičnom poštovanju hrišćanstva. Upoznajemo likove seoskog propovednika i njegove dve lepuškaste kćekei koje ga slepo slede. Nakon kratkog upoznavanja sa njihovim životima, uvodi se lirska priča o neostvarenoj ljubavi jedne od kćeri i mladog vojnika koji će kroz život povećavati svoj čin i žalost s propuštenim prilikama. To je zajednica ljudi u kojoj je rutina poželjna i promene remete jednoličan život. Svaka promena je teško prihvaćena i vreme drži okove na licima i postupcima seljana.
Radnja skače za određeni broj godina, propovednik je mrtav, a njegove kćeri – sad već neudate usidelice preuzimaju njegovu retoriku i održavaju skupinu vernih sledbenika na okupu, provodeći nedeljne propovedi u svojoj kući i slaveći godišnjicu očeve smrti. Uspavanost i komornost života remeti dolazak francuskinje Babette, koja beži iz ratom okupirane Francuske bez novaca i imovine, pa je primljena kao kućna pomoćnica u propovednikovu kuću. Babette ubrzo stiče poverenje sestara i prilagođava se mirnom i spokojnom životu.
Iako Babette zbog poniznost i zahvalnosti ne želi remetiti mir kuće u koju je primljena, njen boemski, vatreni, francuski duh je tera na radikalan potez koji će prodrmati duh i veru sela iz temelja. Pripreme za veliku večeru mogu početi! Gabriel Axel priča priču ujednačenim spletom i rasponom srednjih, nenemetljivih kadrova, isprane boje i dugog trajanja kadrova, i tako nas uvodi u meditativnu atmosferu malenog sela. Ni jednim rediteljskim, scenarističkim ili montažnim postupkom ne prekida svoju mrežu i tako ne iskače iz vizualnog i dramaturškog okvira koji idealno odgovara prezentovanom prostoru, vremenu i radnji.
Axel to ne radi iz ideoloških pobuda već lukavštinom želi navući gledaoce na određene vizuelne standarde održavajući jednoličan tempo filma, da bi u drugoj polovini filma, koje je skoro cela sazdana od raskošne i virtuozne pripreme velike večere, podigao tempo filma, počeo miksati razne režijske postupke i tako iznutra iz strukture filma prikazao samu eksploziju novine, ukusa, promene i hedonizma. Axel polako topi srca hladnih seljana, suprostavljajući ih čulima i veri, ukusu i poniznosti, grehu i iskupljenju, elegantno ih uvodeći u promene nabujalog sveta i njegovih savremenih radikalnih procesa. Otvaranje filma je vrlo sporo, neki će reći i dosadno, ali ako izdržite početnih sporih 20-tak minuta filma bićete uvučeni u pravu filmsku čaroliju. Toplina, privrženost i mir koji osećate gledajući ovaj film su teško merljivi sa drugim ostvarenjima. Gabriel Axel vas prema kraju filma naprasno izbacuje iz tog mirnog stanja i dovodi u novo stanje šoka, koje ima pozitivnu vrednost i na aktere i na gledaoce. Američka akademija je Bebbetti dala Oscar za nabolji strani film, Britanska akademija Baftu za najbolji strani film i francuski alhemičari iz Canneskog žirija posebnu nagradu na Cannes film festivalu.
