Čovek slon
David Lynch, najveći američki nadrealistički reditelj svih vremena, je započeo svoju kreativnu karijeru kao slikar.
Sve što je u mladosti hteo raditi je slikanje pa je i upisao likovnu akademiju.
Jedne večeri dok je slikao sliku, čuo je čudne zvuke vetra i, verovatno podstaknut strahom ili čak opijatima, slika na štafelaju je počela da se kreće. Taj efekt je Lynchu ostao urezan u pamćenje jer je odmah nakon toga počeo raditi na, kako je on to zvao, „pokretnoj slici“.
Ideja je bila da postupkom animacije oživi svoje slike i da im umesto prostora da i trajanje, tako ih stavljajući u kategoriju filma.
Ostatak je klasična Hollywoodska priča. Agenti su primetili njegov rad i pozvali ga na odsek za „Napredne filmske studije“. Par godina kasnije i nakon 5,6 genijalnih i nagrađivanih kratkih filmova, Lynch je počeo šestogodišni rad na „Eraserheadu“ koji je proglašen za jednog od najčudnijih filmova u istoriji sveta.
Film je postao instant underground klasik o kojem se govorilo šapatom i nevericom.
U međuvremenu genijalni komičar i Hollywoodska legenda Mel Brooks je otkupio prava za scenario o istinitoj priči o Josephu Merricku, čoveku s proteusovim sindromom, unakažene spoljašnosti, ali bogate duše koji je bio poznata ličnost Viktorijanskog vremena u Engleskoj.
Kad je Mr. Brooks vidio Lynchov „Eraserhead“, potraga za rediteljem je bila gotova, jer je Brooks bio naprosto očaran filmom i vizualnim stilom mladog reditelja.
Snimanje u Londonu je krenulo punom parom kad su se projektu priključile glumačke legende: Anthony Hopkins (Dr. Frederick Treves), John Hurt (Merrick), John Gielgud (Carr Gomm) i Anne Bancroft (Mrs. Kendall).
Lynch se odlučio za čudan vizuelni stil. Tako, film snimljen 1980. izgleda kao da je napravljen početkom 20. veka (zrnasta slika, visoki kontrast, odnosi senke i svetla, dramatička ekspresivna rasveta).
Mr. Lynch je tražio potpunu kreativnu slobodu i dobio je, baš zato i film počinje tako čudno, tj
kao mračna noćna mora Merrickove majke koja tehnikom dvostruke ekspozicije izgleda kao da vodi nasilan seks s slonom?!
To je verovatno jedna od stvari zašto ovaj film nije potvrdio ni jednu od 8 nominacija za Oscara. Američkoj konzervativnoj publici je ovakva eskapada jednostavno bila previše.
Nakon uvoda nižu se briljantne scene jedna za drugom i Lynch strpljivo uvodi lik Merricka (vreća mu je preko glave), pažljivo ne otkrivajući njegov spoljašnji izgled, stvarajući napetost i pojačavajući iščekivanje.
Imamo 2 prizora u kojima iščekivanje publike da vidi unakaženog Merricka doseže vrhunac.
1. Izvrsno odglumljena scena kad ga Anthony Hopkins vidi prvi put, nemamo subjektivan kadar (tj kadar onoga što Hopkins vidi, već samo smrznuti dugi kadar Sir Anthony-jevog lica s kojeg se skotrlja jedna suza).
2. Drugi prizor je užasno sramotan i brutalan prikaz Merricka kroz bolnički zasun dok ga u zgraženju posmatra lekarski savet.
Vidimo samo njegov obris u obliku mutne senke, i osećamo njegov stid i patnju.
Hopkinsov lik odlučuje da otkupi Merricka od njegovog cirkuskog vlasnika i zlostavljača i smestiti ga u skriveni sobičak na zadnjem spratu bolnice.
Emotivna crta filma snažno raste dok gledamo razvoj odnosa između Merricka i Dr. Trevesa i ostatka bolničkog osoblja, koji kao i gledaoci malo, po malo otkrivaju da se u zveri krije lepota u obliku nežne, altruistične duše Johna Merricka.
Najsnažnija scena u filmu je Merrickov povratak u UK, i scena na stanici kad Merrick beži s prekrivenom glavom od razularene rulje koja ga sirovo želi raskrinkati, osramotiti i poniziti bez ikakvog razloga. Tad skučen u uglu wc-a Merrick pokazuje svoj ružan izgled uz legendarnu rečenicu „I am not an animal! I am a human being! I…am…a man!“
U tom trenutku shvatamo da je Merrickov spoljašnji izgled mnogo lepši od ljudske unutrašnjosti, i da su zapravo oni i njihovi postupci ogoljeni u ovom sramotnom procesu.
Kasnije vidimo da ljudi počinlju primećivati Merricka kao kompletnu osobu i prihvata ga i najviši sloj društva: bogataši, aristrokratija pa čak Merrick održava prijateljstvo i korespodenciju s kraljicom.
Prema emotivno nabijenom kraju vidimo da je Merrick hteo biti samo prihvaćen kao svaka normalna osoba, ništa više i ništa manje.
Merrick se odlučuje na samoubistvo, ali to nije samoubistvo tužnog čoveka, već samo želja za iskustvom da samo jednom zaspe kao normalan čovek u ležećem položaju.
Zbog težine Merrickove glave to nije moguće i sve što ostane na svetu od ove lirske duše bude mala maketa zvonika i crkve. Pravi simbol za prihvatanje i oprost.
Anne Bancroft koja glumi veliku pozorišnu zvezdu, jednom zgodom oduševljena njegovom dobrotom odgovori Merricku duboko se zagledavši u njegovo srce: „You’re not an animal at all, you’re Romeo!“
Teško je nakon pogledanog filma ne slagati se sa takvom tvrdnjom.
