Pristanište Jedan stariji gospodin koji je još daleke 1973, gledao ovaj film kaže da je nakon filma među stotinama ljudi nastupila jeziva tišina, svi su neverovatno bili pogođeni filmom. On se privukao mladoj zgodnoj dami, (za koju je kasnije saznao da se zove Mary Ann) i pitao je šta misli o filmu. Njena reakcija je jednostavno bila vidljiva bol i seta u očima i naravno ćutnja. On je zaboravio na film i nedavno pre par godina ga se naglo setio i kad je otvorio novine primetio, na njegov šok, da je baš večeras La Jetee na Tv-u. Podstaknut bizarnom situacijom koja se činila gotovo sudbinska, pogledao je film opet nakon 30-tak godina i potpuno šokiran ostao u tišini sobe zureći u zid. Još jednom nakon 30 godina mu je ovaj film slomio srce i tako se zatvorio potpuni krug njegovog života koji je sudbinski uvek bio određen i inspisiran tajnom La Jettea. Ova filmčina, snimljena 1962. godine, u potpunosti je sazdana od fotografija, tj nema pokretnih kadrova već se kroz puno trajanje filma (cca 28 minuta) provlače fotografije koje prati glas naratora koji priča o radnji , utiscima i na lirski način približava izvrsnu atmosferu korak bliže receptivnom centru publike. U potpuno uništenom Parizu nakon III Svetskog rata, daleko u budućnosti, šačica ljudi je ostala živa u teškim uslovima. Svesni svojih problema koji se tiču samoće, nestašice hrane i resursa, razviju vremeplov pomoću koga žele poslati čoveka nazad u vreme, da reši njihove probleme. Jednog čoveka prate uznemirujuće slike iz svog djetinstva koje će se pokazati ključnim i sudbonosnima. La Jetee je inspirisao bivšeg monty pytonovcaTerry Gilliama da kreira svoje remek delo „12 majmuna“. Na samoj špici na početku filma je i vidljivo da piše „inspired by Chris Marker’s La Jetee“. La Jette izgleda tako tečno i tako dobro, da jedino što prekida čovekovu koncentraciju dok ga gleda je po koji unutrašnji uzdah i sećanje na neke svoje situacije iz detinjstva. Chris Marker kontrapunktira atmosferu apokaliptičnosti, beznađa, depresije i bezizlaznosti s liričnim segmentima sećanja koje odišu atmosferom mistike, sigurnosti, emocije, ljubavi i autorefleksivnosti. Ovo je film o sećanju, istoriji, izgubljenoj ljubavi, civilizaciji, praznini, ratu, milenijumu, mučenju, snovima, putovanju kroz vreme i osvešćenju koje je napravljeno sa takvom elegancijom da svojom snagom i bolnom logičnošću trascedentira vreme i prostor. Kako se u istoriji merilo vreme pre i posle Hrista, u životu svakog filmofila se vreme meri pre i posle La Jetee-a.
