Memento je jedan od filmova koji je najbrže zaradio svog kultni status. Film složenene i originalne strukture na prvu loptu je oduševio kritiku, filmske profesionalce koji su se čudili i okretali oči, analizirajući briljantnu scenarističku strukturu filma. Film je izdržao sve nalete, brojne rasprave i teorije povampirene publike, koja je na svu sreću prepoznala ovaj film kao „must see“ . Ako neko zna prodrmati stvari iz korena od novije generacije reditelja, reč je o Chris Nolanu, produktu najbolje britanske tradicije odličnih autora. Mnogo pre njegovog uspeha s Mementom, publiku je oduševio njegov kratki film Doodlebug (1997), koji u samo par minuta prikazuje da je reč o originalnom i inovativnom reditelju koji jednako dobro barata odlično tempiranom školskom režijom, ali i novim scenarističkim twistovima i modernom dramaturgijom. Kako je Doodlebug oduševio mnoge, Nolan je dobio zeleno svetlo da napravi igrani film. Iako sa vrlo oskudnim budžetom, koji bi bio jednak budžetu za neki malo skuplji video spot, Nolan je napravio voajerističku i odličnu dramu „The Following“, koja je nagovestila njegov talent i predvidila sposobnost da podigne tu i tamo koju konzervativnu obrvu. Kao kruna njegovog uspeha, Nolan odlazi u Hollywood i piše s svojim bratom talentovanim piscem. Brat Jonathan je napisao odličnu kratku priču Memento Mori, koju su kasnije obojica svojim oštrim scenarističkim skalpelom prekrojili u filmsko ruho. Akademija je trud prepoznala i braću nagradila nominacijom za Oscara za najbolji scenario. Radnja filma ide ovako: Leonard (Guy Pearce) je istražitelj osuguranja čije je kratkoročno pamćenje teško oštećeno u povredi glave koju je zadobio pokušavajući sprečiti ženino ubistvo. Život mu je u rasulu, a nedostatak kreiranja novog pamćenja mu predstavlja problem u potrazi za ženinim ubicom. Leonard dane provodi istraživajući slučaj i tetovirajući i fotografišući sve teorije i dokaze, da ih učini trajnim, tj. on telo koristi kako ne bi zaboravio ono što mozak ne može zapamtiti. Kroz poznansto s Teddy-jem i Natalie, Leonard pokušava rešiti slučaj i izvršiti osvetu. Ključ je u tome da se sve bliže istini, stvari sve više i više menjaju, a osumnjičeni sužavaju, okrećući fokus prema brutalnoj istini, prema tome šta se dogodilo i ko je ubica. Najinovativnija stvar u filmu se tiče vremenske strukture: braća Nolan su započela film s kraja filma, i kako vreme odmiče idemo prema početku filma. Zapravo mi vidimo rešenje cele situacije i onda korak po korak dolazimo do objašnjenja u svakoj idućoj sceni. Briljantna ideja zbog koje imamo osećaj da smo kao Leonard hendikepirani i da ne možemo znati sve što hoćemo, kad hoćemo. Baš poput njegovog poremećenog mozga, koji prima samo određene informacije, publici je data ista formula da se sa povezom na očima snalazi u mračnim hodnicima uma koji vode prema vratima istine. Ljudi verovtno ne znaju koliko je ovaj postupak težak i misle da su oni zapravo napravili običan krimić, te samo u montaži premontirali film da izgleda dobro. Ideja filma je duboko utkana u strukturu scenarija, čija je jednostavna priča složena tako kompleksno, inteligentno i promišljeno da podseća na paukovu mrežu precizno istkanu od najtanjih simetričnih niti, u koju svakojake „mušice“ često upadnu i dožive nesrećnu sudbinu. Slično se dogodi i saljudima koji gledaju ovaj film kao popcorn zabavu, jednostavo se izgube u strukturi filma. Memento svojim scenarijem i izvrsnom montažom tera da gledaoci misle dak ga gledaju, da razmišlju i otkrivaju zajedno s glavnim likom. Danas kad su filmovi izgubili inteligentnu, kulturnu i obrazovnu karakteristiku koju su nekada imali, teško je progutati ovaj film. Ali da ne bude zabune, Memento će onim najzahtevnijima pružiti i više nego dovoljno. Priča, inovativnost, struktura, montaža i muzika će uvek predstavljati dragu stanicu pravom filmofilu, od kojih se mnogi verno vraćaju Mementu kao dobroj knjizi, na čijim stranicama uvek vidiš nešto novo, nešto briljantno, duboko skriveno i utkano između redova.
