Noć na zemlji Jarmusch je uvek bio reditelj koji je pripadao nezavisnoj struji američkog filma, uživajući kultni statuts kod raznih subkulturnih grupa. Koliko god on bio u smislu budžeta i popularnosti van mainstream okvira, Jim je uvek imao vernu publiku koja je gutala njegove naslove poput: Mistery train, Dead man, Ghost dog, Coffee and cigarettes i Broken Flowers. Film se sastoji od 5 delova, tj 5 zasebnih filmskih priča koje se događaju u toku jedne noći na planeti Zemlji i sve uključuju noćnu vožnju taksijem. Prvi segment se događa u Los Anđelesu gde mlada, divlja i čudna taksistkinja (Winona Ryder) na aerodromu pokupi bogato odevenu stariju gospođu (Gina Rowlands), koja je igrom slučaja poznati Hollywoodski casting agent u procesu traženja mlade glumice za ulogu u velikom filmu. Jarmuschovi likovi su neretko čudaci, i tako, i u ovom slučaju postajemo svedoci odlično napisanih likova, sa još boljim realnim dijalozima koji kao da su odrezani iz pravog života. Gina i Winona kroz razgovor i vožnju mračnim, prljavim i sanjivim ulicama L.A grade čudan majka-kćerka odnos koji skače od nerazumevanja do potpunog prihvatanja dve žene u različitim životnim dobima, s potpuno različitim pozadinama i socijalnim statusom. Na kraju Gina shvatia sudbinu mlade taksistkinje, koja, iako nezrela osoba, ne radi iste greške koje je ona radila u mladosti , već čvrsto stoji na zemlji svesna svog porekla i budućnosti. Cigareta, odsjaj, bunt, iskrenost. Drugi deo se dešava na ulicama New Yorka. Zima je i mladi crnac Yo-yo (Giancarlo Esposito) pokušava uhvatiti taksi do Brooklyna, ali naravno crncu, polu-klošaru to i nije lak zadatak. Zaustavi se taksista istočno nemačkog porekla Helmut (vrhunski karakterni glumac Armin Muller-Stahl), koji je bivši cirkuski klovn i ovo mu je prvi dan na poslu. Zbunjeni Helmut ne zna dobro engleski jezik, ne zna voziti auto s automatskim menjačem i ne zna gde ide, jer je tek pre 2 dana došao u New York. Mnogima će ovo izgledati kao nategnuta situacija i u neverici će primetiti da je glupo da taksista ne zna jezik, ne zna da vozi i ne poznaje grad, ali upravo je to i odlika multinacionalne New Yorške taksi flote sazdane od Pakistanaca, Afriknaca, Iranaca, Čečenaca, Bosanaca koji sa aerodroma uskoču u taksi gladni američkog hleba. Yo-yo i Helmut se dogovaraju da Yo-yo preuzme volan, ali da ipak plati za vožnju. Ovaj čudan par se polako upoznaje pričajući o svojoj prošlosti uz zvukove odličnog smoot jazza i noćnu vizuru New Yorka, prošaranog neonom i beskućnicima na cesti. Kasnije im se pridružuje latino- amerikanka (energična Rosie Perez) i priča dobija potpuno novu dimenziju. Takvu količinu energije kao što je na platno donosi Rosie treba jednostavno pogledati da bi se poverovalo. Iskrenost, emocije, sneg, hladnoća, frula. Treći deo je u Parizu u kome upoznajemo mladog crnog taksistu sa Obale Slonovače, koji u kasnim noćnim satima pokupi slepu mladu devojku. Njegova prvobitna iznenađenost ne tipičnim klijentom, prelazi u bezobraznu ali simpatičnu znatiželjnost, koja smeta mladoj dami. Ubrzo njihov dijalog se proteže kroz ulice praznog Pariza utonulog u san. Njihovog dijalog je izvrstan i na granici svađe, taksista želi znati kako npr. mlada dama vodi ljubav, kako zna koje je boje šargarepa dok je jede i slično. Djevojka ga uverava da ona koristi druga čula i da je sposobna funkcionisati kao potpuna osoba, baš kao i on. Osećamo taksistovo nepotrebno sažaljenje, ali stvari se briljantnim zapletom okreću na devojčinu stranu. I gledaoc shvata da slepac može videti situaciju bolje pored čoveka zdravih očiju. Snaga, pogled, sažaljevanje, sudar, ponos. U četvrtom delu caruje neponovljivi Roberto Benigni (rediteljev miljenik), koji glumi kofeinski nabrijanog i perverznog rimskog taksistu koji juri u 4 ujutro praznim ulicama Rima razglabajući o perverznim temama. Benigni dobije poziv (najsmešnija scena u filmu) da skupi sveštenika kome je pozlilo. Naravo kako smo pre upoznali Benignija kao velikog šaljivdžiju, on moli sveštenika da se ispoveda u taksiju i počinje pričati o svom mladalačkom seksualnom iskustvu koje uključuje jednu bundevu, jednu ovcu zvanu Lola i bratovu sestru?! Genijalna gluma, genijalan monolog Benignija, genijalna atmosfera grada nabijenog prostitucijom i seksom. To je i jedan od razloga zašto je u scenariju napisan lik sveštenika. Kad u segmentu vidite krajnju sveštenikovu sudbinu i Benignijevu glumu, teško je ostati mirnog lica, jer smeh kroz suze je Benignijevo područje (La vita e bella – Život je lep). Smeh, seks, greh, transvestit, ovca, mrtvak. Poslednji deo filma je okovani snegom Helsinki, ali to jednostavno trebate pogledati da bi ste poverovali. Filmska čarolija. “Night on earth“ je onaj tip životnih filmova od kojim vam je toplo oko srca. Smeh, red emocija, suze i izvrsna muzika je sve što čoveku treba. Remek delo koje ocrtava život običnih ljudi na raznim delovima planete. 5 gradova, 5 taksija, 1 noć.
