Pomahnitali voz Oscar Manheim Manny je jedan od najopasnijih zatvorenika, provalnik sefova, u zatvoru na Aljasci. Nakon što upravnik zatvora dobije nalog da Mannyja vrati među normalne zatvorenike, Manny odmah smisli plan za beg. Buck je još jedan zatvorenik koji radi u praonici i zajedno sa Mannyjem odluči pobeći. Njihov plan se sastojao od toga da uskoče na voz sa inženjerima, što im i pođe za rukom. Jedino na šta nisu računali je to da će mašinovođa doživeti infarkt i samim tim će voz ludački krenuti prema svom odredištu, ali sa nemogućnošću da se zaustavi jer su i kočnice otkazale. Film je nominovan za 3 Oscara: za najboljeg glavnog glumca (Jon Voight), najboljeg sporednog glumca (Eric Roberts) i najbolju montažu (Henry Richardson). Inače, Akira Kurosawa je napisao priču za ovaj film i nameravao je da ga režira u New Yorku, ali je projekt na kraju otkazan jer su snežne oluje bile toliko velike da se uopšte nije moglo snimati. Kurosawa je za glavne glumce želeo Henryja Fondu i Petera Falka, koji su i pristali, da bi na kraju projekt preuzeo Konchalovsky i odabrao svoje favorite. Konchalovsky je tražio i dobio odobrenje od samog Kurosawe. Ovaj film je mnogo više od samog odbeglog voza, jer je ovde reč o ličnoj slobodi i o tome koliko smo željni da dođemo do te slobode. Film govori o dehumanizaciji koju su stvorile socijalne institucije, kao što su zatvori. Manny i Buck su jedni od retkih humanih zatvorenika u filmu, barem ih tako Konchalovsky prikazuje. On im daje takve osobine kako bi se gledaoci identifikovali sa njima. Zato scenaristi pridaju liku upravnika zatvora toliko negativne karakteristike da se na trenutak možemo zapitati ko je ovde glavni negativac. Njegovo nastojanje da uhvati begunce se pretvara u ličnu mržnju i upravnik je u stanju zgaziti i ubiti sve ispred sebe kako bi došao do svog željenog cilja, a to je Manny. Kinematografija u filmu je izvrsna, a to se odnosi i na eksterijere, dok voz juri snežnim bespućima Kanade, kao i na enterijere, savršene klaustrofobične kadrove u vozu koji nam u potpunosti verno dočaravaju situaciju i nesnošljivost u kojoj se glavni junaci nalaze. Što se tiče glumaca, izvrsno su odabrani. Jon Voight je u potpunosti savršen glumac za ovakvu vrstu uloge, pridao je svom liku dovoljno dobrote i zla. Ericu Robertsu je ovo uloga karijere, jer je retko kada ovako odigrao potpun karakteran lik i pod vođstvom jednog od najboljih tadašnjih reditelja. Ovo je jedan od retkih inteligentnih akcijskih filmova, i jedan od retkih filmova gde su glumci i reditelj zaista uverljivo dočarali hladnoću u kojoj se nalaze, i strah kojim su okruženi. Delovi voza, što je sve od enterijera koji vidimo, nemaju nikakvu toplinu, već ta cela odbegla i zahuktala lokomotiva pruža hladan osećaj. Ovo je jedan od najboljih filmova svih vremena, film čija snaga nikad neće izblediti, jer je Konchalovsky stvorio priču toliko zanimljivu da nas drži sve vreme, a i likove, koji u celoj svojoj negativnosti imaju srca i dobrote, što dovodi do toga da volimo „negativce“ a preziremo „pozitivce“.
