Ptice Ovo je veliki film Alfreda Hitchcocka, iz sledećih razloga: 1. Nema teže stvari kod snimanja filma od režiranja dijaloške scene u kojoj ravnopravno učestvuje 5,6 osoba. Samo retkima je ovo uspelo a da ne izgubi svežinu svakidašnjeg dijaloga. (Glengarry glenn ross/David Mamet, Mulholland Dr./David Lynch – scena castinga s braćom Castigliani, Reservoir dogs/Tarantino – uvodna scena doručka u dineru). Kod Hitchcocka imamo takođe scenu u svetipičnom američkom dineru, koji ostakljen s visine nadgleda maleno ribarsko mesto. Lokacija scene je s razlogom na visini, simbolika potiče od ptica, ali i od povlašćenog položaja čoveka u prirodi. Scenu nosi Jessica Tandy (dobitnica Oscara za Driving Miss Daisy), koja jedina zauzima naučni i logički pristup, koji je naravno uvek na strani prirode, a ne čoveka. Hitchcock stvara izvrsnu scenu, u kojoj u 3 bitu(bit=dramaturški odeljak scene) uvodi lik zabrinute histerične majke i tako ima celu gradaciju napetosti: od prve sumnje, do objašnjenja, pa do opravdanog straha i panike koja prelazi ljudska objašnjenja. 2. Scena napada, koja sledi nakon scene u dineru, je iz iste sekvence, ali predstavlja možda najbolji komad žanrovske režije uopšte u kinematografiji. Hitchcock uvodi napad ptica prvo s zvukom, a da ne vidimo napad, čime stvara još veću napetosti i potkrepljuje genijalnu ideju da sastavi celi soundtrack filma upravo i isključivo od atmosferskih zvukova – (u filmu nema ni jednog takta muzike). Prvo prikazuje napad par galebova na lik ispred auta koji toči gorivo. (Ovo je prikazano brzim pokretima kamere tzv. filažima.) Kako je napadnut, benzin curi van rezervoara i polako i napeto ide prema drugom delu ulice do auta, pokraj koga je čovek koji pali cigaru. Čovek ne čuje povik ljudi iz dinera i baca šibicu. (subjektivan kadar skupine promatrača iz dinera). Vatrena stihinja juri preko celog trga izazivajući eksploziju koja je praćena freeze frame jump cutovima Tippi Hedreninog lica. Nakon ekspolzije sledi ogomni, skoro ekstremni, western total snimljen u izrazito gornjem rakursu (ptičja perspektiva) – (s nekih 40 metara visine snima zapaljeni trg). Polako u kadar ulaze galebovi koji lepršaju na vetru, doboko u visini neba i sakupljaju se u jato, te najavljuju veliki napad. 3. Tokom napada glavna glumica Tippi Hedren u begu od ptica se zatvori u skučenu, staklenu telefonsku govornicu, koju opsedaju ptice, udarajući kljunovima i glavama u staklo. Hitchcock tako dobija snažnu metaforu – glavna glumica se panično trese u zatočenoj govornici, podsećajući na zatvorenu pticu u kavezu. 4. Najinventivnija montažna scena u filmu je sakupljanje vrana na dečijem toboganu. Žena sedi, a iza leđa su prečke na kojima se igraju deca iz škole. Ženinu koncentraciju prekidaju samo zvukovi ptičjih krila, polako vidimo u krupnjacima dolazak 3,4 ptice. Kad se nesvesna žena okrene, ugleda hiljade ptica koje stoje skoro matematički i geometrijski poređane na čeličnoj konstrukciji prečke. Ta scena je strašna, jer nam sugeriše da ptice razmišljaju i da su svesne napada. Slične stvari koriste i Spielberg kako bi napravio morskog psa u filmu i Joon Ho Bong u Domaćinu (The Host/Gwoemul). 5. Fantastičan poslednji kadar u filmu, kad ostaje napuštena kuća, ispred koje je par hiljada ptica, koje samo nepomično zure u buđenje novog dana. Taj kadar najavljuje kontinuiranost straha i mogućnost da ostanemo u atmosferi filma dugo nakon izlaska iz bioskopa. Svi glavni likovi kad se spasu i pobegnu u automobilu, ponesu s sobom kavez sa papagajima. Ironično, zar ne?
