Smrtgospodina Lazarescua Cristi Puiu je 2005. za svoj Mortea Domnului Lazarescu (u prevodu Smrt gospodina Lazarescua) dobio posebno priznanje Canneskog festivala i time rumunskoj kinematografiji širom otvorio vrata Evropi i svetu. Nakon njegovog ostvarenja, Rumunijom je zavladao veliki filmski bum i krenuo je tzv. novi rumunski talas zbog koga je Rumunija danas jedna od najzanimljivijih savremenih kinematografija u Evropi. Dokaz tome je baš Canneski festival kao jedan od najprestižnijih u svetu, na kome svake godine imaju svog predstavnika. Godinu posle Lazarescua, Corneliu Porumboiu osvaja dve nagrade, među kojma i onu za najbolju kameru, za svoj “A fost sau n-a fost?” 2007. pamti se kao najveća godina rumunskog filma u istoriji. Prvo je reditelj Cristian Nemescu osvojio posebno priznanje Cannesa za svoj “California Dreamnin’: Nesfarsit” (California Dreamin’: Nesvršeno), a onda je Cristian Mungiu sa svojim “4 luni, 3 saptamani si 2 zile” (4 meseca, 3 nedelje i 2 dana) osvojio grand prix pomevši konkurenciju u kojoj su se našli filmovi poput Death Proof, Le Scaphandre et le papillon, No Country for Old Men, Persepolis i Zodiac.Smrt gospodina Lazarescua je mučna drama o poslednjim satima života šezdestdvogodišnjeg starca Dante Remus Lazarescu-a. Starca zaboli glava i pozove hitnu pomoć koja tek nakon nekoliko poziva i pomoći suseda dolazi i odvodi starca. Međutim, tu nastaju problemi. Ni jedan doktor ne želi da ima veze sa starcem, pa ga svaki šalje u sledeću bolnicu. Iz sata u sat starcu biva sve gore dok na kraju ne umre.Puiu, naravno kao inspriraciju koristi slavnog Talijana, Dante Alihgieria i njegovu “Božanstvenu komediju”. Dok nas Dante u Božanstvenoj komediji pomoću Vergilija vodi paklom, Puiu nas pomoću Lazarescua vodi po paklu rumunske zdravstvene komedije. Ostatak njegova imena također je simbolika, Remus (Rem) i Lazarescu (Lazar). Rem je ubijeni brat blizanac i saosnivač drevnog Rima, a Lazar je biblijski lik koga Isus nije stigao spasiti od bolesti ali ga je na kraju uskrsnuo. Nažalost naš Lazarescu nema svog Isusa. “Smrt gospodina Lazarescua” je društveno politički komentar na celokupno rumunsko javno zdravstvo, koje izgleda kao i u mnogim zemljama sveta. Puiu prikazuje kompletnu dehumanizaciju zdravstva čiji je uzrok sarkastičan lavirint moderne birokratije. Zanimljiv je Puiujev dokumentaristički pristup gde, iako je film pomalo spor i sumoran, dobija na dinamici, upečatljivosti i humoru. Taj pristup daje utisak reality show -a jadnog starca koji se bori za život, a njegova sudbina je jasno sugerirana u samom naslovu. Iako je vremenski period koji pratimo šest sati, Puiu koristi neprimetne „jump cutove“ zbog kojih nam se čini da pratimo sudbinu starca u realnom vremenu, pri čemu pomaže i odlična “kamera iz ruke”, kao i potpuno izbacivanje muzike iz filma i fokusiranje na ambijentalne šumove. Na samom početku filma pratimo Lazarescua u njegovom domu. Puiu kratkim telefonskim razgovorima sa svojom porodicom i dijalozima sa svojim susedima otkriva njegov karakter. On je usamljeni starac kome društvo čine jedino tri mačke. Iako ima zdravstvenih problema (operisao je čir), puši, pije i nije veliki higijeničar. Jasno nam je da je starac, koji je sad u poznom dobu, svojoj porodici pružao bezuslovnu ljubav, a sada je daje svojim mačkama, jedinim bićima preostalim u njegovom životu. Nakon što smo upoznali Lazarescua, Puiu ga šalje u meditativnu noć, daje ga na nemilost ljudi koji ga ne poznaju i u tom trenu on je suočen s neizbežnim krajem. U toj šestosatnoj noći Puiu preispituje moral svakog pojedinca u filmu, medicinskih sestara, svakog pojedinig doktora ali i samog Lazarescua. Odnos svih likova prema Lazarescuu je isti kao i njegov sopstveni. Tu se postavlja glavno pitanje filma, ima li čovek pravo na život samo radi postojanja bez obzira koliko radi protiv sebe? Da li je moralna dužnost društva brinuti se za njega? Puiu daje jasan odgovor. Lazarescu je simbol malog čoveka koji je tokom života drugima davao bezuslovnu ljubav, a zbog nepoznavanja negovog lika postaje žrtva ljudskog kolektiva. Osim jasnog odnosa lekara i pacijenta data nam je jasna slika odnosa i unutrašnje netrpeljivosti u hijerarhiji medicinskog osoblja.Smrt gospodina Lazarescua je ozbiljan i sumorno tužan film, ali ne ulazi u potpunu monotoniju Puiu situaciju osvežava briljantnim humorom, posebno sa sarkastičnim sporednim i epizodnim likovima kojima dodatno sugerirše negativnu situaciju i nefunkcionisanje sistema. Međutim, koliko god se mnogi divili trudu u izradi ovog filma, on se ne preporučuje svakom. Iako je inteligentan i inventivan, spor je, depresivan i zahteva veliku dozu koncentracije. Za svakog ko se uspe prepustiti, postaje fascinantan.
