Ako je vaša dužnost da zalivate seme u dušama vaše dece,morate biti sigurni da je vaša posuda za zalivanje puna.Morate neprestano imate puno srce.Morate se pobrinuti da sebi dajete dovoljno ljubavi,podrške i stvarnih trenutaka pre nego što to poklonite svojoj deci.
Mnogi roditelji naprave nesrećnu grešku ne ispunjavajući sebe,odričući se sopstvenih potreba u ime potreba svoje dece.Pokušavali smo da postanemo super roditelji,da svojoj deci pružimo sve moguće rekreativne aktivnosti,prilike za obrazovanje i materijalna dobra koja naši roditelji nisu mogli nama da priušte.
Istinu govoreći,ima i puno roditelja koji zapostavljaju decu,koji koriste TV kao elektronsku dadilju i ne primećuju kako im daca čeznu za malo pažnje.Većinom se,međutim osećamo krivima ako odvojimo malo vremena za sebe ,puni straha da će,kad jednom odraste,naše dete,optužujući,upreti prstom na nas i reći:,,Za sve si ti kriva-da nisi otišla na taj odmor(na časove gimnastike,kod prijateljice,na dalje školovanje),ja ne bih sada bio u ovom škripcu!,,
Kada zapostavite sebe za dobro svojih sinova i kćeri,ne činite im nikakvu uslugu.Ako živite za i kroz svoju decu i ignorišete sopstvene potrebe,sve što ih učite jeste da žrtvuju ono što jesu da bi nekoga drugog učinili srećnim,što se na kraju uvek pokaže bezuspešno.To će ih,međutim učininiti razmaženim i nemaštovitim,a kada budu stariji,pogledaće vas i videti nesrećan lik sa neispunjenim snovima.Osećaće se krivi jer ste sve odbacili zbog njihovog dobra.
Deca uče gledajući vas kako živite.Ako odvojite vremena za sopstvene stvarne trenutke,i ona će naučiti da učine isto za sebe.
Iz knjige Dr Barbara de Anđelis
