Sa psihološkog stanovištva, zasnivanje porodice i ostale tradicionalne vrednosti ne moraju nužno da vode sreći pojedinca.Na te stvari se danas drugačije gleda,a onaj ko drugačije gleda, ne znači da ,,ima problem“.
Koliko je parovima važno da imaju potomstvo,zavisi pre svega od toga koji sistem vrednosti imaju.Nekim ljudima je rađanje dece cilj i svrha života,vrhunska vrednost.Ako to ne postignu,veoma su nezadovoljni i nesrecni.Pokušavaju to da prevaziđu na razne načine,da usvoje dete,da se brinu i školuju dete siromašnog rođ
Ima,s druge strane,ljudi kojima je karijera na prvom mestu.To ne znači da su oni emotivno oštećeni,ni najmanje.Oni samo imaju drugačiji sistem vrednosti.Odnos između partnera bez dece često je kvalitetniji od odnosa ljudi u braku sa decom,jer mogu više da se posvete jedno drugom.Ponekad,u brakovima sa decom stradaju partnerski odnosi,jer se jedan od partnera suviše okrene roditeljstvu.
Vlada Srbije usvojila je 2006.godine strategiju o podsticanju rađanja,ali se predviđene mere u praksi delimično ili nimalo ne sprovode.Zato bi,od svih velikih strategija, najbolje bilo da za početak ukinu porez na bebi opremu i hranu.
