Verovatno ste već čuli za moć misli, ali: koliko o tome zapravo znate?
Da li biste poverovali da su misli toliko moćne, da mogu da vam izboljšalju zivot, da promene vaš svet?
Za sve one koji su sada pomislili: » Jao..jos jedna nerealna priča. Šta ja mogu da menjam? Ništa! Živim život boreći se, a za šta? Za džabe.. nema napredka, može biti samo gore, kakve misli..«
Želite nešto bolje? Samo da ili ne, dovoljan je odgovor na to pitanje.
Ako je odgovor da, onda ste sami odgovorni za svoje večito negativne misli. One utiču na vaš život..ali kako? Negativno, naravno.
Ako konstantno razmišljate o tome kako vam je teško, onda će vas taj osećaj pratiti. Biće prisutan u svemu što radite i u svemu sto razmišljate. Rezultat ne može biti pozitivan. Nikako. To je prosto energetski nemoguće i u konfliktu sa svim zakonima života pa čak i sa kvantnom fizikom.
Zamislite dve osobe koje se zaljube.
Prva osoba razmišlja: » Užasno se plašim da ću biti povredjena, ne bi mi bilo prvi put. Uvek sve lepo počne, a onda krene po zlu. Uvek me samo iskoriste, pa povrede. Ne mogu opet prolaziti kroz to.«
Druga osoba razmišlja: »Jao, kako mi je nedostajao ovaj osećaj. Konačno opet osećam nešto, prema nekome! Ne znam gde sve to vodi, niti želim da znam. Želim samo da se prepustim i uživam!«
Prva osoba će verovatno opet doživeti loše iskustvo, ako se uopšte upusti u ljubavnu priču. Jer oko nje je zid, satkan od straha, briga, opreznosti, loših sećanja i očekivanja negativnog ishoda. Ta osoba se ne otvara, misleći kako nikome ne pruža šansu zaboravlja, da je ne pruža sebi! Ta osoba se ne smeje uvek iskreno, sjaj u očima se ne vidi, ne zrači pozitivnom energijom, pa zato istu i ne prima. Koliko god da ta osoba želi nešto lepo da joj se desi, ona tome prosto ne daje šansu, sve sto želi..ona svesno/nesvesno i odbija.
Drugu osobu će pratiti osećaj, kao da ima krila. Poleteće, srećna i zanosna, uzbudjena zbog svega sto je očekuje. Zaboraviće sva loša iskustva, jer je svesna da se prošlost ne sme toliko mešati u sadašnjost. Biće vedra, nasmejana, iskrena i otvorena. Neće bežati od činjenice da je i ranjiva, možda čak i uplašena ali neće dozvoliti da sebe zapostavi i da si ne pruži sansu. Ipak, ljubav se ne dobija..ako se ne daje. Ako se mi ne dajemo.
Isto važi i za razmišljanje u vezi posla, porodice, zdravlja, finansijskog stanja i slično.
Mi kreiramo to što dolazi u nas zivot. Ako su to uvek stvari koje nam ne prijaju, zbog kojih se osećamo loše, moramo da se zapitamo kako mi tome doprinosimo i kako da promenimo to. Jer uvek možemo nešto promeniti, čak i menjanjem našeg ugla posmatranja, vrlo lako nam se može desiti, da se menja ceo naš svet.
Postoje situacije na koje ne možemo da utičemo, naravno, ali se opet sve svodi na misli i na činjenicu kako mi te stvari (ne)prihvatamo i kako razmišljamo u tim situacijama. Možemo prihvatiti, nešto naučiti, ceniti iskustvo, pronaći sve ono sto je dobro i sa time nastaviti dalje.
A možemo odustati, dići ruke, tugovati, uništiti sebe psihički ili fizički i tako provesti ostatak našeg života.
Svakako je prva opcija privlačnija, slozićete se.
Razmišljajte pozitivno. To nije oguljeni kliše, već nešto što utiče na sveopšti kvalitet našeg života, i misli su toliko bitne i toliko jake, da ih ne treba potcenjivati. Ako ih potcenjujete, potcenjujete sebe i sami sebe ograničavate i gradite zidove oko sebe. Često su toliko čvrsti, da ih je skoro pa nemoguće porušiti.
Ne želite da živite iza zidova, ne želite da životarite umesto da živite.
Autor: Slavica Mišan
