Ne, ovi se izbori ne odnose na politiku.
Reč je o životnim izborima, onim svakodnevnim izborima. Nije istina kad mislimo da
nemamo opcija, po principu »šta je, tu je«.
Verovatno je svako od nas, svaki dan, izložen raznim situacijama, raznim osećajima..od
onih najlepših..do onih teških. Ono čega nismo svesni je sledeće: mi utičemo na to.
Koliko ste puta samo pali u neku nepotrebnu svađu, upustili se u beskorisnu diskusiju,
dopustili da vas iznervira sitnica poput razbijene čase, zagubljenih ključeva, fleke na
majici, parking mesta, gužve u saobraćaju itd..?
Koliko puta vam se desilo, da neka potpuno nebitna sitnica oko koje se iznervirate, utiče
na ceo vaš dan?
Naučite da prepoznejete te nebitne sitnice, i pre nego što vas ta ista sitnica proguta u
naletu jakog osećaja poput nervoze, besa, povređenosti..stanite na sekund i birajte ono
što zelite. Ako ne želite svađu, možete je izbeći. Ako odbijate da se nervirate zbog
gluposti, recite sebi: »Ne želim da se nerviram oko toga«, i nećete se nervirati.
Nikada nije bilo lakše nego sada, pasti pod uticaj stresa. Svet u kome živimo je haotičan
i nema čoveka koji ne zna šta je to stres. Ali ima onih ljudi koji umeju da ga izbegnu u
najvećoj mogućoj meri. Svojim izborom izbegavaju sitnice koje bi mogle da upropaste
njihov dan, i biraju sitnice koje mogu da ga ulepšaju.
Sigurna sam da ste svi imali priliku da sretnete osobe koje su konstantno svađalački
nastrojene i večito neraspoložene. To što morate znati o njima je, da su verovatno davno
zaboravile ko su zapravo, gde su pošle, šta žele, šta ih čini srećnim.
Nikada ne zaboravite šta vas čini srećnima. Pronađite svoje sitnice, svoje izbore.
Gledajte da svaki dan budete bar malo od one osobe koja ste uvek želeli da budete.
Udovoljavajte sami sebi. Pronađite u jednom danu bar pola sata vremena samo za vas, i
radite isključivo ono što volite i što vas opušta, šta god to bilo. To dugujete sebi.
Budite ljubazniji, tolerantniji, zahvalniji, darežljiviji. I to dugujete sebi.
Dok god mislite da nemate izbora, neće biti ni prilika. A da o promenama i ne pričamo.
Autor: Slavica Mišan
