Koliko nas u životu vode materijalne misli?
Previše, na žalost. Neizbežno je. Ali gde su granice? Imate li ih?
Ponekad se pitam da li su moje granice postavljene prenisko, kad se susrećem sa
razmišljanjima drugih ljudi. Nisam materijalista, iako volim novac (čak mislim da je to
jedina prava kombinacija).
Šta ste zbog novca spremni učiniti i šta ste zbog istog spremni izgubiti?
Iskreno, ponekad me plaši taj svet oko nas. Ta materijalna strana zbog koje ljudi
zaboravljaju sebe, u onom nematerijalnom smislu. Često imamo prilike da vidimo nekoga
ko juri novac, a da mu je nebitno da li je njegova duša čista, da li je srce ispunjeno.
Često se juri novac a da se ne ostvaruju snovi, oni iz mladjih dana, kad smo maštali šta
ćemo biti kad porastemo. I nemamo vremena za sebe.
Nemamo dovoljno trenutaka kad smo opušteni, kad duboko udahnemo i
jednostavno uživamo u trenutku.To novac ne može kupiti. Čak ništa i ne košta. A
ustvari…neproceljivo je.
Ima i ljudi koji idu u sasvim drugu krajnost, pa su apsolutni protivnici materijalnog.
Misle da je novac zlo, da sa novcem dolazi jos veća nevolja i naravno, ubedjeni su da
novac kvari ljude.
Novac ne kvari ljude. On je samo sredstvo koje ispoljava ljudsku suštinu. Suštinski dobru
dušu, novac će samo ojačati u tom smislu. Niko se ne kvari preko noći, to je nešto što u
čoveku postoji, sa novcem..ili bez njega.
I nemojte mrzeti novac. Volite ga. Ipak on omogućava vaše preživljavanje i kupuje
sitnice zbog kojih ste mirniji, zadovoljniji, sigurniji. Ako ga mrzite..gurate ga od sebe. Ne
tražite razloge zbog kojih nije dobro imati novac, jer nema dovoljno dobrih razloga. Ti
razlozi su samo lažna uteha.
Nemojte novac ni mrzeti ni juriti. Balansirajte. Volite ga, ali ne po svaku cenu. Volite
ga dovoljno da ga prizovete na svoj put. Cenite ga. Trošite ga pametno, u skladu sa
mogućnostima. Ako imate viška, pomozite nekome. I ovde važi pravilo: ako želite da
dobijate, morate i dati.
Ako nahranite svoju dušu dovoljno onim stvarima, koje novac ne može kupiti, onda
možete uvek preživeti u materijalnom svetu, imali vi malo, ili mnogo.
Autor: Slavica Mišan
