Često u komunikaciji opisujemo jedni druge kao ekstroverte ili introverte. Koliko zaista znamo o ovim pojmovima? Ekstraverziju i introverziju prvi opisuje Jung u svojoj tipologiji ličnosti. Kasnije su ovi pojmovi upotpunjavani sa razvojem psihologije ličnosti. Ajzenk detaljnije govori o njima dajući objašnjenje razvoja ličnost. Razvoj ličnosti je, po Ajzenku, funkcija interakcije nasleđa i uticaja iz sredine. Svaka od temeljnih dimenzija ima i naslednu osnovu, ali svakajei pod uticajem sredinskihčinilaca. Vaspitanjemje, znači, mogućeuticati, bilopozitivno, bilonegativnoi na takva svojstva ličnosti kao što je emocionalna stabilnost ili ekstravertnost. Ali vaspitanje nije ni svemoguće, nego postupke u vaspitanju treba prilagođavati ličnosti konkretnog deteta, kako bi se postigao željeni ishod.
Tri su osnovne dimenzije Ajzenkovog sistema:ekstraverzija-introverzija(E), neuroticizam(N) i psihoticizam(P). Ekstraverzija Dimenzija ekstraverzije ima dug istorijat. Pod različitim imenima može se prepoznati u Hipokratovoj tipologiji, kod Kanta, Vunta, Pavlova, Junga i dr. Ajzenk objedinjuje ta učenja i empirijski ih potvrđuje faktorskom analizom. U svim aktuelnim dimenzionalističkim sistemima takođe se javljaju dimenzije korespondentne ekstraverziji. Ekstravertneosobese, obično, opisujunasledećinačin: okrenutisupremasvetu, voledruštvo, žele bitiu centru pažnje, inicijatori su prvih kontakata, živahni, bezbrižni, optimisti, skloni avanturi i riziku, agresivni i nekontrolišu emocije, impulsivni i okrenuti praktičnom ponašanju. Introvertne osobe su na drugom polu iste dimenzije. Oni suokrenuti prema sebi, uzdržani, mirni, zatvoreni, promišljeni, više vole knjige nego ljude, ne vole uzbuđenja, i svakodnevne stvari uzimaju ozbiljno, vole sređen život, kontrolišu svoje emocije, nisu agresivni, skloni pesimizmu i oklevanju, pouzdani su i veoma cene moralne norme i vrednosti. Fiziološka osnova ove dimenzije je, smatra se, nesumnjiva, mada postoje različita tumačenja. Gros je dao prvu, istina spekulativnu, hipotezu, po kojoj postoje primarni i sekundarni nervni procesi ili funkcije. Primarniprocesi su u osnovi senzacija i opažaja. Sekundarne čini perseveracija primarnih procesa. Ljudi se međusobno razlikuju po dužini trajanja tih sekundarnih procesa. Kod introvertnih, smatra se, ti procesi traju znatno duže. Pavlov smatra da postoji jedna fiziološka osnova ličnosti a to je „jačina ekscitatornog procesa“ ili „jačina nervnog sistema“. Postoji stabilan (jak) i nestabilan (slab) nervni sistem. Jak odgovara ekstravertima a slab introvertima. Postoje brojni fiziološki indikatori za razlikovanje tih hipotetskih tipova nervnih sistema. Na pr. kod slabog nervnog sistema dominira ekscitacija, pa se uslovni refleksi lako izgrađuju, taj tip reaguje i na slabe draži intenzivnom reakcijom i pokazuje velika kolebanja. Grej govorio“arousabilnosti“ ili pobudljivosti nervnog sistema, što je u vezi sa uzlaznim retikularnim aktivirajućim sistemom. To stanovište zauzima i Ajzenk kada kaže da je osnova E dimenzije ravnoteža ekscitatorno- inhibitornih procesa. Introverti imaju pobudljiviji nervni sistem. Psihoticizam Ekstremi ove dimenzije su „normalnost“ i „psihotičnost“. Negde na sredini se nalaze psihopate. U ranijim radovima psihopatija je bila ekstrem na dimenziji ekstraverzije, psihopati su smatrani ekstravertnijim i od histerika. U to vreme je i prediktivna osobina za kriminalitet bila ekstraverzija. Formula za kriminalno ponašanjeje glasila E x N (proizvod ekstraverzije i neuroticizma) . Po Fulgosijevoj interpretaciji, visok skor na P dimenziji čini esencijalnu psihopatiju. To nije dovoljno za dijagnozu, ali je dovoljno da izazove abnormalna ponašanja, što naročito dolazi do izražaja “ u sferi morala i društvenih normi“. Ispitujući P-skalu, Ajzenk je došao do još nekih zaljučaka: muškarci imaju više skorove na P skali; skrovi kod oba pola opadaju sa godinama, niži socijalni slojevi postižu više skorove, kriminalci postižu takođe visoke P skorove narkomanija je povezana sa visokim P skorovima, žene zatvorenice imaju izrazito visoke P skorove, čak i više nego muški zatvorenici. Ajzenk to objašnjava time da je kriminal neuobičajeniji za žene, tako da samo one sa ekstremno visokim P prelaze granicu zakona, ispitivanja na deci pokazuju da su antisocijalna ponašanja povezana sa P dimenzijom. Neuroticizam Dimenzija emocionalne stabilnosti takođe ima dug istorijat. Obično gde se javlja E dimenzija javlja se i ova dimenzija. Neurotik je sugestibilan, nema upornosti, polagan u mišljenju i delovanju, nesocijabilan i teži represiji ili potiskivanju neugodnih činjenica. Je Takođe se opisuju kao neuravnoteženi, osetljivi ,anksiozni, rigidni, osetljivi, usamljeni, imaju nezadovoljavajući roditeljski dom i prilike, zavisni su i skloni opetovanju neefikasne aktivnosti. Sebe ocenjuju kao inferiorne, nervozne, sklone nezgodama, nezadovoljne, osetljiveiuvredljive. Po Ajzenkovoj šemi neurotici pate od anksioznosti, zabrinuti su, neraspoloženi i depresivni. Postoji velika verovatnoća da loše spavaju i kod njih se često javljaju psihosomatske teškoće. Neki autori smatraju da pored ovih negativnih emocija neurotici često osećaju i ljutnju, bes, tugu, stid. Emocionalno stabilna osoba bi se kraće mogla opisati kao: uravnotežena,mirna, fleksibilna, stabilnih emocija i raspoloženja, zadovoljna svetomi životom. Naslednu komponentu N-faktora čini neuravnoteženost autonomnog nervnog sistema. Neurotici imaju labilan autonomni nervni sistem, na draži reaguju prejako i previše uporno. Za regulaciju autonomnih funkcija zadužen je tzv. visceralni mozak. Njegovajeuloga,slobodnijeinterpretirano,dabudemostizmeđusredineiorganizma.On funkcionalno spada u autonomni nervni sistem, ali je u vezi i sa spoljašnjim stimulusima. Reakcije visceralnog mozga čine komentar organizma na zbivanja u spoljašnjoj sredini. Labilnost autonomnog nervnog sistema kod osoba sa izraženim neuroticizmom može da znači predimenzionirano reagovanje na spoljašnje događaje. Posledica takvog funkcionisanja na socijalizaciju izražena je sledećom rečenicom: „Istraživanja pokazuju da će rezultat uslovljavanja biti veoma trajan ako se neka od draži vezuje sa intanzivnim reakcijama autonomnog nervnog sistema i intenzivnim emocijama“ . Sredinski faktor je stepen izloženosti stresu. Osoba izloženija stresu biće više emocionalno nestabilna. Za one sa većom predispozicijom dovoljna je i manja“količina“ stresa za aktualizaciju genetske predispozicije.
