Lepo je voziti se kolima. Na zadnjem prozoru auta vidim kako opalo lišće leti i pada na zemlju.Priroda polako poprima zlatnu boju.
Gledam pešačku stazu koja prolazi kroz šarenu livadu, sve do podnožja velikih,mrkih planina koje se nadnose nad prostranom dolinom. U daljini,na pašnjaku, čoban čuva koze.Nad njim lete laste poslednji let. Priroda je malo odahnula posle jesenje kiše.Sunce nije grejalo tako toplo kao leti.Tog dana je bilo svežije,ali vedro.Mogla sam da vidim sve do najdaljeg horizonta.Kroz otvoren prozor mamio me miris zrelog voća.Čujem auto kako prolazi kroz barice. One me privlače. Barica je ogledalo u kome se kindjure krošnje drveća,krovovi kuća.oblaci sa suncem,mesecom,zvezdama. Na velikoj prostranoj livadi videla sam krdo srndaća. Mladi mužjaci se veselo igraju poljem. Oni ne slute da na otvorenom prostoru mogu biti izlozeni opasnosti.
Sunce polako zalazi. Za njim ostaje crveno nebo. Jedna po jedna zvezda se pojavljuju na nebu. I mi smo sve bliže kući. Gledala sam kroz prozor zvezde koje su nestašno žmirkale. I jesen, kao i sva godišnja doba ima svoje čari.
Manuela Novaković IV razred I nagrada
