Pišem pismo učitelju
Da mi kaže mudrost koju,
Pitanja se mnoga roje
Odgovori da l’ postoje,
Ko sve kroji, ko sve stvara
Ima l’ svako za to dara?
Dal’ čovekom da se zove
Onaj koji dobar nije?
Od čega je sve postalo,
Ko pravila odredjuje?
Zašto zavist, zloba vlada?
Zašto nije k’o nekada-
Da se ljudi druže, vole
Da se parče hleba deli…
Zašto uspeh moga druga
Više nikog ne veseli?
Da i’ se danas ceni
Umeće i znanje,
Vedar osmeh.
lepo vaspitanje.
Il’ prolaze bolje
Mnoge neznalice,
Svim bojama namazano lice?
Dai’ je bogat čovek
Kad najviše ima
Il’ je bogat onaj
Ko daje i prima?
Mudar čovek mudro zbori,
Stigli su mi odgovori:
Nemoj da te strepnja mori
Probaj nekad i da maštaš
Veliki si ako praštaš!
U prepunoj košnici života
Najvrednije blago je dobrota.
Andrijana Lambić VIII3
