Skoro sam se vratila sa jednog čarobnog putovanja. Volela bih da ga podelim s vama.
Svi misle da je jesen dosadna i da nema zabave u njoj, ali ja sam drugačija. Kada mi je dosadno, obujem svoje čizmice i one me odvedu na čarobno putovanje. Ovog puta su me odvele do jednog sela. Ljudi su bili jako tužni, jer jesen nije još uvek došla. Odlučila sam da im pomognem. Upitala sam ih : ,,Gde je Boginja jeseni?“ Nisu znali. Krenula sam svojim žutim autom, uskom stazom kroz šumu. Šumski puteljak bio je prekriven žutim, uvelim lišćem. Bila sam srećna, znala sam da ću pronaći Boginju jeseni. Za mojim autom trčali su: vuk, lisica,zec i ubrzo su skočili u moj autić.Zajedno smo nastavili vožnju kroz šumu, koja nam je svojim žutim lišćem obasjavala put.Na kraju šume ugledali smo Boginju jeseni. Rekla je da još nije stigla do tog sela. Sela je sa nama u auto i krenuli smo nazad do sela. Kako smo se kretali , iza nas su ostale predivne jesenje boje. Ispod točkova auta,čulo se šuštanje lišća. Šuštanje je stvaralo predivni ritam, pa smo zbog toga svi počeli da pevamo. Vuk, lisica i zec brzo su izašli iz auta. Boginja i ja nastavile smo put do sela. Kada su seljani videli Boginju, bili su presrećni. Bacila je čini da sve bude u jesenjim tonovima. Seljani su mi se zahvalili, a Boginja je otišla dalje svojim putem da seje jesen.
Vratila sam se kući. Otrčala sam kod mame da joj ispričam svoju novu avanturu!
IInagrada Jelena Popović
