Ptice:Evo nas opet,,zeleni breže,
u dvore tvoje svraćamo mi ,
da opet zrake dišemo sveže
i da nam pesma vesela vri,
pesma vesela vri.“
Dosad si samac sumoran bio,
Čuo si kadkad gavranov glas.
Odsad ćeš biti domaćin čio,
često ćeš,često,slušati nas.
Breg:,,Neverni rode,niski,maleni,
druženja tvoga ne tražim ja,
tek sada opet dolaziš k meni
kad mi je puna dvorana sva.
I dosad nisam ja samac bio,
mada mi prazan bejaše lug,
orao je suri tu gnezdo svio,
on mi je bio moj najbolji drug.“
