Sama sam u sobi. Sunce me gli zracima, baš kao da ruke majčine nežno me grle. Ali,nje pored mene nema. Neki divlji glasovi odječu u daljini. Čini mi se da su to suze koje hitaju kao potočić. Neko me zove ili mi se samo pričinjava.Ne čujem ništa iako osluškujem taj tajanstveni glas.
Ćuti moj ugao u sobi. Ćutim i ja. Luta mi pogled tavanicom tražeći majčine oči negde gore,prema Suncu. Želim da svoju tajnu podelim sa Suncem. Ovo za sad zna samo moj dnevnik, koji verno upija svaki moj otkucaj srca, svaki osmeh i skrivenu suzu.
Srce bez mog znanja nekog zove, ali nikog nema.
Ćutanje i samo ćutanje. Tišina. Srce žali danas za nekim dalekim. Pokušavam, bar u mislima, nekud da pobegnem.
Sunce, sačuvaj mi tajnu i ne reci je nikom. Neka to bude samo naša tajna.. Sama sam u sobi. Ćutim i patim.
Danijela Vasović
