Neprimetno kao miris cveća, ugasilo se leto. Na carski tron prirode stupila je jesen i raširila svoje raskošne haljine.
Skutovi njene odeće spustile su se i na moj grad a oči umorne od letnjeg sjaja, raduju se što grad izgleda nekako drugačije.Ujutru duže spava ušuškan maglom kao pokrivačem. Stidljivo ga budi sunce, blago i prijatno. Ponekad se to jesenje sunce sakrije iza oblaka, po danima liju kiše, a ptice ćute pod strehom. Danima ljudi sede u kućama, slušaju fijuk vetra, posmatraju lišće koje opada, spremaju zimnicu i ogrev i strahuju od mrazeva. Potom opet sunce obasja ulice i parkova, razveseli stare šetače, otvori poslednje cvetove, probudi ptice i pčele.
Takva je jesen, ćudljiva i promenljiva, ali veoma bogata i darežljiva. Treba samo pogledati pijacu. Tezge se prosto gibaju pod težinom groždja, jabuka, krušaka, paprika, kupusa. Pomisli čovek da nema ništa lepše od jeseni, dok opet ne zavladaju vetar i kiša.
Jesen je doba izmaglica i slane, doba svadbi ,praznovanje slava,jednom rečju doba u kome treba uživati. Ali i užurbano raditi da bi se preduhitrila pozna jesen, siva i studena.
Marija Stojanović VI razred
