Lepo je kad te probudi veseli cvrkut ptica,topli sunčevi zraci,ali je najlepse kad čuješ mamine reći:,,Ustani,pao je prvi sneg!?
Sva deca nestrpljivo očekuju prvi sneg. Raduju se belim pahuljama koje se lepe za njihova rumena lica.
Pahuljice kao zvezde letilice lepršaju u vazduhu. Padaju na krovove, prekrivaju ulice i pletu belu čipku na prozorima dečijih soba. Svojom nestašnom igrom izmame osmeh na dečjim licima. Noćas su pahuljic kao blistave zvezdice nečujno pale i na moj prozor. Kada sam se probudio i video neobičnu sliku na prozorskom staklu mnogo sam se obradovao. Napokon je pao prvi sneg. Poželeo sam odmah da izadjem i uhvatim neku pahulju. Ispružio bih ruku, a meke pahulje bi nežno sletele na moj dlan. Zamolio bih je da jedan tren sija i presijava se, da se ne istopi, da ostane dugo, dugo vremena. Zovem Miloša i Vladu da izadjemo napolje da se igramo. Oblačimo toplu odeću i trčimo u dvorište. S osmehom na licu trčimo po snegu, a on pršti pod nogama. Smešimo se, pravimo grudve i grudvanje počinje.
Deca se smeše snežnim pahuljama, a i pahulje se smeše svima. Trče da ih uhvate, a one lepršaju u vazduhu. Čuje se cika, smeh i radost isvi blistaju, jer pao je prvi sneg.
Zimu volim zato što mi donosi prvi sneg i radosti. To je moj doživljaj s raspusta.
Autor: Aleksandar Stojković, IV razred
