Za vikend smo otišli kod bake na selo. Iznenada počeo je da pada sneg. Vetar je kovitlao sneg i pravio smetove. Sitne pahulje su neprestano padale, kao iz vreće i prekrile sve puteve.
Razmišljali smo o povratku. Tata je unosio mokre kablove da ih zagreje. Uzalud, auto i tad nije hteo da upali, niti da se pokrene. Moj tata se nije hteo predati. Pozvao je naseg komšiju da nam pomogne. Dogovorili su se da komšija upravlja traktorom, a tata upravlja kolima… Išli smo do centra sela. Rekli su nam da nema nikakvih smetnji. Spakovali smo stvari i posli za Negotin. Desetak kilometara smo išli normalno. Kasnije su nastali veliki smetovi i nismo mogli da pređemo jednu uzbrdicu. Vratili smo se kući… Rano ujutru tata je otišao da pogleda puteve. Spakovali smo stvari i pošli. Isli smo preko njiva, jer na putevima je bilo previse snega. Posle nekog vremena stigli smo u Negotin.
Tako je izgledalo moje dvodnevno putovanje.Ovaj dozivljaj ce mi ostati u sećanju.
