Od kad znam za sebe želja mi je bila da postanem muzičar.
Kao mala jako sam volela da pevam i sviram. Stalno sam pevušila, crtala klavir i kao bajagi svirala. Moji prsti su bili prsti klavira po kojima bih svirala. Moji mama i tata su to primetili. Ubrzo sam pošla i u muzičku školu. Pevala sam na priredbama i raznim svečanostima. Nakon završetka predškolskog razreda razreda, iz nekih razloga, morala sam da se ispišem iz muzičke škole. Moja želja za tim se promenila. Postala je jača i snažnija. Sve sam više napredovala i nakon godinu dana pauze, ponovo sam pošla u muzičku školu. Kasnila sam jednu godinu s gradivom. Puno sam učila. Sve sam nadoknadila i sad idem u 4. razred. Sviram gitaru i prošle godine osvojila sam drugo mesto na takmičenju u Donjem Milanovcu.
Moj san se nije završio. Budna ga sanjam. U mom snu muzičkom mogu dotaći zvezde, zagrliti nebo, pevati Suncu. Proputovaću svet, pevaću usamljenom starcu, napuštenom detetu. Sviraću sa uličnim sviračima, u isto vreme biću u simfonijskom orkestru. Dok pevam i sviram mogu biti mala i velika, mogu biti srećna i tužna, mogu da trčim, letim…mogu sve…baš sve. Muzika je moja ljubav!
Ni jedna prepreka ne može da poljulja moj san i natera me da odustanem od njega. samo ljubavlju, nadom i verom mogu ostvariti svoj san.
LAZIĆ SOFIJA Vrazred
