Jesenja čarolija spustila se na njive i livade.Šuškavi redovi kukuruza, tiho šapuću i spremaju se na put u čardake. Senici su prepuni mirisnog sena. Po prostranim livaama beli se slana. Pored puta, rumeni se šipkom okićen žbun, a u daljini ptice oproštajno lete u krug.
Čuje se cvrkut vrabaca.Raduju se obilju hrane što im je jesen donela.U travi se ne čuje usamljena cvrčkova violina. Pesma je tužna, ko da sluti dolazak hladnih dana. Ptice selice spremaju se na put i zabrinuto gledaju u sivo nebo.
Jesenji vetar skida sa grana male žute dukate. Obučen u svoj poderani kaput,vetar sedi na grani i svira tužnu jesenju pesmu.
Dok priroda sanja tihe snove,jesen se zavukla u svaki njen kutak.Njene dosadne kiše i magle sve češće nam kvare raspoloženje.
Jesen koja je svuda oko nas, obojila je prirodu sa svih strana.Okačila je svoje slike na suve grane i široke poljane. Sunce se krije, ali ove novembarske dane obasjava. Zlatna jesen se presijava. Ipak, jesen je najbogatije godišnje doba i uvek nas daruje . Zato kad malo bolje razmislim, ja jesen volim najviše.
