NA KRAJU ČETVOROGODIŠNJEG DRUŽENJA – NAŠA UČITELJICA

Upoznali smo se pre četiri godine.Bio je to 1.septembar 2008.godine kada smo krenuli u prvi razred.Tada,kad smo čvrsto držali roditelje za ruke i stidljivo gledali jedni druge.Sa strahom smo ušli u sivu zgradu zbunjeni,a neki i sa suzama u očima čekali učiteljicu.

            Taj nežni glas naše učiteljice Nade i blagi osmeh na usnama poželeo nam je dobrodošlicu.Suze u očima i strah su ubrzo nestali.Roditelji su brzo otišli svojim kućama,a mi smo ubrzo postali jedna složna družina.Polako, kao što mrav gradi svoju kuću i mi smo gradili svoje znanje.Počeli smo od ,,A“,od broja ,,1″,pa onda sabiranje i oduz.I mnogo,mnogo toga smo naučili.Zahvaljujući strpljenju,radu i upornosti naše učiteljice Nade stekli smo mnogo znanja.Naše sveske u početku su krasili cvetići,a zatim petice.Zajedno smo se radovali svakom uspehu.Bilo je i četvorki i trojki,ali smo mi uvek bili tu jedni za drzge da pomognemo,da budemo sve bolji i bolji.I uspeli smo.Kako su godine prolazile mi smo sve više vremena provodili zajedno.Ne samo u školi već i van nje.To naše drugarstvo nadjačalo je sve strahove,pa i dan danas traje.Četiri godine provedene sa učiteljicom su brzo prošle.Naučila nas je kako da rešavamo probleme,da praštamo i pomažemo jedni drugima.Naučila nas je i da se družimo.Svako od nas sedmoro zna nešto najbolje:neko najbolje zna matematiku,neko srpski,neko najlepše crta ili peva,neko najbolje trči.A,sad kad je došlo vreme rastanka sa učiteljicom suze su opet u očima.Opet nas čeka jedan nov početak,novi nastavnici i predmeti.

            Znam da će učiteljica dobiti nove prvake,ali mi ćemo celog života pamtiti prve školske dane i njen blagi osmeh i svaku njenu reč,pažnju i toplinu koju nam je pružala sve ove četiri godine.

                                                                    Jelena Stefanović uc. IV raz.

                                                                  OŠ,,Hajduk Veljko“ Štubik