Blagi vetar povija krošnje drveta.
Dok ja ležim na zelenoj travi,a pogled mi se gubi daleko,daleko u nebo.
Zvezdice trepere kao svici u tihoj noći.Želim da ih dohvatim,da se vinem u te visine da letim od jata do jata.Toliko bih ih pokupila s neba da bih svakom detetu ovog sveta poklonila zvezdu sreće.Ex da mogu…A svoju bih sobu okitila s najvećim zvezdicama,da mi trepere i noću i danj
I dok mi misli kruže tamo daleto neko me zove:Jelena,Jelena !! Požuri da vidiš zvezdicu padalicu i zamisli jednu želju.
Jelena Davidović uč. IVraz.
OŠ,,Hajduk Veljko“Štubik
