U maloj luci mojih maštanja i snova usidrene su mnoge barke u kojima spavaju sve moje želje. One koje su se ostvarile odavno su isplovile u neki dalek i nepoznat svet. Najveća od njih bila je moja, navogodišnja želja.
Pahulje su se poigravale pred našim vratima, Vetrovi su trčali ulicama i glasno fijukali. U sobi, kraj tople peći,sedele smo sestra i ja i čekale da zazvoni telefon i da se jave roditelji.Naše nestrpljenje prekinuo je zvuk telefona. Čule smo nežan mamin glas. Zvala je da nam javi da su na putu ogromni smetovi i da će, dok ne raščiste sneg, ostati kod rodjaka.
Sestra je tužno otišla po ukrase. Odabrali smo one najveće i najlepše i okitili smo novogodišnju jelku. Zatim smo sobu ukrasile balonima i raznobojnim trakama.
Malo smo se zamorile pa je sestra donela čaj. Razmišljali smo o mami i tati.Silno sam želela da Novu godinu dočekamo zajedno. Plašila sam se da ćemo čitave godine biti razdvojeni, ako ove noći ne budemo zajedno.
Odjednom, učinilo mi se da je neko zalupio kapiju.Brzo sam izletela napoljesa željom da tamo ugledam mamu i tatu.Sestra je bila uz mene. Moia želja se ostvarila! To su zaista bili oni. Potrčale smo u susret. Grlili smo se srećni i uzbudjeni.Činilo mi se da sam te noći bila najsrećnija devojčica na svetu i da nijedno dete ne voli toliko mamu i tatu.
Jelena Popović
