U belom krznenom kaputu i dugoj haljini od bele čipke gospodja zima je pokucala na moja vrata.Čvrsto me je zagrlila svojim ledenim rukama.
Zima ni ovog puta nije stigla sama. Sa sobom je donela lepršave pahuljice bele, snežne oblake i čarobne zimske dvorce. Pod snežnim pokrivačem moje mesto drema. Deca žele puno novog snega. Sve se beli i svetluca. Oblaci kao bele ladje plove nebom i prosipaju pahuljice koje liče na leptirice bele. Mraz je na prozorima naslikao šare od kristala.Krovovi se bele, a strehe dobile su ledene lulice kao ukrasne lepeze.
Tata nas je odveo do obliznjeg brda. Niz padinu smo se skijali, padali i sankali. Sve smo bili veštiji i spretniji u spuštanju. Najzabavnija je bila igra koju nam je tata pokazao, kako se on igrao kad je bio mali.Napunio je dva djaka sa slamom,vezao ih pri vrhu. Isprobao sam neobično sankanje i prvi sam se spustio s vrha staze . Ja sam predlozio da se takmičimo ko će brže stići . Tata je seo na jednom djaku s malim Milošem, a Vlada i ja smo zauzeli mesta na drugom djaku. Krenuli smo,radosti i smeha je bilo što smo prvi stigli do cilja. Tata je bio za nama ,jer je jednom rukom pridržavao Miloša. Spuštali smo se s dva,tri džaka,Padali smo , sneg je prštao. Ja kao najstariji išao sam prebrzo. Tata nas je učio kako da se spuštamo, a ja sam pomagao braći u igrama na snegu. Bilo je i skijanja , ali onog pravog. Dok smo se sankali čuo se samo fijuk vetra koji izvodi svoj zimski koncert igrajući se sa snežnim pahuljama.
Volim da se igram na snegu jer je sve belo i svetlucavo i bajkovito.
STOJKOVIĆ ALEKSANDAR IV razred
