Nek se čuje, nek se zna,
kuče sam od uvek želeo ja.
Govorili su svi,što da se krije,
da kuče za mene nikako nije.
Nek se čuje, nek se zna
ipak, kuče dobio sam ja.
Svi su se divili kad su ga videli,
kao sneg je beo, mali i nezreo,
moje srce brzo je osvojio.
Nek se čuje, nek se zna,
moje kuče zavoleo sam ja.
Sada moje srce tajnu ne krije,
ne znam šta bih da mi njega nije.
Nek se čuje, nek se zna,
moje kuče mnogo volim ja.
Jovan Danilović
