{loadposition myposition}
Neprimetno kao miris cveća, ugasilo se leto.Na carski tron prirode stupila je jesen i raširila svoje raskošne haljine.
Skutovi njene odeće spustili su se i na moj grad, a oči umorne od letnjeg sjaja, raduju se što grad izgleda nekako drugačije. Ujutru duže spava ušuškan maglom kao pokrivačem.Stidljivo ga budi sunce, blago i prijatno. Ponekad se to jesenje sunce sakrije iza oblaka, pa danima liju kiše, a ptice ćute pod strehom. Danima ljudi sede u kućama, slušaju fijuk vetra, posmatraju lišće koje opada, spremaju zimnicu i ogrev i strahuju od mrazeva. Potom opet sunce obasja ulice i parkove,razveseli stare šetače, otvori poslednje cvetove, probudi ptice i pćele.
Takva je jesen,ćudljiva i promenljiva, ali veoma bogata i darežljiva. Treba samo pogledati pijacu. Tezge se prosto gibaju pod težinom groždja, jabuka, krušaka, paprika,kupusa. Pomisli čovek da nema ništa lepše od jeseni, dok opet ne zavladaju vetar i kiša.
Jesen je doba izmaglice i slane, doba svadbi i ispraćaja u vojsku, doba u kome treba uživati, ali i užurbano raditi da bi se preduhitrila pozna jesen, siva i studena.
Marija Stojanović
