Nečujno lagano jesen šeta svim stazama našega kraja.Puna je lepih pejzaža.
Drvece je ogrnulo suvo zlatne ogrtače.Grane su povijene od pretrpanih jesenjih boja.Livade su prekrivene vlažnim, žutim, narandžastim i crvenim listovima.Polako se gube topli dani,a nastupaju hladni,tmurni svežiji dani. Sunce umorno uporno se skriva. Ptice selice pozdravljaju svoja gnezda,pevajući tihe jesenje pesme. Bogata jesen je na svaki prag ostavila pune korpe voća ,povrća, oraha i lešnika.
Često rominja kišica i vlaži sve staze našega kraja.Tu su raznobojne šarene mitrice koje nas vesele. Hladni vetrovi sviraju najlepše melodije, dok šareno lišće se okreće i kao da igra jesenji valcer. Kapi kiše i po koji sasušen list udaraju o prozor.Osećam miris vlaznog granja koje će uskoro ostati golo,.Gomila lišća s kapljicama kiše opada kraj drveća. U jednoj napuštenoj bašti čuju se divlji zečići kako krckaju i slade se kupusom,.Vredni ratari spremaju njive za setvu.. U šumskim predelima čuju se motorne testere, traktori, sekire i žagor ljudi. Na pašnjacima se više ne čuju zvona i ona se polako gube.
Ja volim jesen u mom kraju zato što je slikovita,bajkovita, darežljiva, bogata i ima svoje čari i puna je različitih mirisa i boja.
Stojković Milena uč. 4. razreda
