Od svih lepih doživljaja koje pamtim,jedan od najlepših je venčanje mojih bliskih rođaka Sonje i Darka.
Bilo je leto.Jednog popodneva Darko i Sonja su svratili kod nas i pozvali nas na venčanje.Ukratko su nam rekli da će se venčanje obaviti na Dunavu.Ja i moji smo bili zbunjeni,jer smo očekivali to venčanje kao i sva ostala.Ali,ovo je bilo drugačije.Mladenci su na venčanje pozvali najbližu rodbinu i najdraže prijatelje.Svi pozvani gosti sakupili su se u Negotinu i u koloni krenuli ka Dunavu.Većina nas nije znala put do vikendice gde su bili mladenci.Kad smo stigli do vikendice,koja se nalazila na obali Dunava,dočekala nas je prelepa francuskinja Sonja,sa plavim očima i njen mladoženja Darko.Ona je bila najlepša mlada koju sam do tada videla.Obučena u belu venčanicu koja je presijavala na suncu,ona se svima smešila.Goste je najpre pozdravio mladoženja na srpskom,a zatim ona na francuskom.Zatim su pozvali kumove i matičara da sa njima krenu prema obali.Svi su bili zbunjeni,ali su poslušali mladence.Pored obale je stajao manji brodić u koji su svi ušli.Dok je muzika lagano svirala mi smo svi stajali na obali i posmatrali brodić u kome su se Sonja i Darko zakleli na večnu ljubav.Brodić se brzo vratio i mladenci su bili srećni i dugo su plesali na obali Dunava.Posle ručka mladence je čekao gliser.Pošto sam ja bila najmlađa devojčica pozvali su me da se provozam sa njima.Ja sam rado pristala.Tog trenutka sam bila najsrećnija.
Baš zbog toga što ovo nije bilo klasično venčanje,zbog radosti i uzbuđenja koje sam doživela,dok sam se sa mladencima vozila Dunavom, pamtiću ga dugo,dugo.
