Moja osnovna škola ima ogromno dvorište gde se deca druže, dele užinu i pričaju o raznim temama. Na ulazu u dvorište sedi teta Rada i prosi. Teta Rada je fina ženica koja nema novca. Nije zaposlena, a njena ćerka Ivana ide sa nama u odeljenje.
Ivanin otac je ostavio teta Radu kada se Ivana rodila, od tada se teta Rada teško razbolela i nije mogla da radi. Pomaže im samo socijalno. Svakoga jutra joj se javim, a sa Ivanom se svi lepo družimo.
Jednoga dana sam ispričao mami ovu tužnu priču. Mama se rastužila i predložila mi da im pomognemo. Rekla mi je da predložim drugarima iz odeljenja da svako da nešto što ima za Ivanu i teta Radu, a naravno da to Ivana ne sazna. Predložio sam to ostaloj deci. Svi su se složili i svako je dao koliko je imamo. Skupili smo puno novca, garderobe i hrane, a drugarica Sofija je donela lep roze ranac za Ivanu. Tok jutra Ivana je ušla sa mamom u učionicu i svi smo uzviknuli „Iznenađenje!!!!“. Rekao sam im da smo se dogovorili da im damo neke poklone… One su sve vreme plakale i zahvaljivale se. Onda smo pustili muziku i svi zajedno igrali.
Na kraju dana sam ispričao mami kako je sve ispalo i zahvalio sam joj se što me je naučila da napravim dobro delo.
Strahinja Krstić
