Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Tog dana badnjak unosimo u svoje domove, a porodica se okuplja uz posnu trpezu. Badnji dan se čeka u miru i svi praštamo jedni drugima, ako je i bilo zavade tokom godine.
Običaj je da domaćin ranom zorom Badnjeg dana ode po badnjak.
Pa tako moja braća i ja sa tatom idemo po badnjak u obližnju šumu. Prvo tražimo dobar hrastić koji je razgranat, ali takve veličine da ga tata može poneti kući na ramenu. Badnjičar se prvo prekrsti, izgovori molitvu Pomozi Bože i Badnjače Sveti, a onda seče hrastić u tri maha tako da padne na istočnu stranu. Onda stavi badnjak na desno rame i krene kući. Badnjak treba da ima grančicu hrasta, drena i slame. Slama simboliše Isusove jasle. Badnjak se sve do večeri drži napolju, a tek na Badnje veče se unosi u kuću.Tata unosi badnjak na svom ramenu i govori: ,,Dobro veče,Srećno vam Badnje veče!“ i kaže: MIR BOŽIJI ,HRISTOS SE RODI!“ Mama mu odgovara: ,,VAISTINU SE RODI!“ Ljubi badnjak. Zatim svi ukućani stanu iza tate i kreću da pijučui kvocaju po celoj kući. Piju, piju, kvoc, kvoc i tako dok se ne obidju sva odeljenja. Badnjačka večera je strogo posna. Sprema se badnjačka pogača, pržena riba, pasulj, sarme, vino, med i razno voće. Obavezno se po podu prostre malo slame. Svi smo radosni i veselo dočekujemo Božić.
Autor: Stojković Aleksandar, IV razred
