Iz reči nekog čoveka može se,istina,saznati kakvom on želi da ga smatraju,ali to što on zaista jeste,moramo nastojati pogoditi iz mimike što prati njegove reči i crta lica,dakle pokreta koje on ne želi.
Duh je taj koji sebi gradi telo.
Bedan je i skučen ideal pisati samo za jednu naciju.
Svet je tesan,a um prostran.Misli žive lako jedna pokraj druge,ali se stvari u prostoru bolno sudaraju.
U čoveku nije ništa krhkije od njegove skromnosti i dobronamernosti.
Kada mrzim,oduzimam sebi nešto;kada volim,postajem bogatiji za ono što volim.Praštanje je ponovno nalaženje otuđene svojine-mizantropija produženo samoubistvo;egoizam najveća beda jednog stvorenja.
Blago tebi ako ti razum uvek u srcu prebiva.
Najlepši snovi o slobodi sanjaju se u tamnici.
Srećom nazivam onoga koji,da bi uživao,ne mora činiti nepravdu,a da postupa pravedno,ne mora se odricati.
Nesreća je što ljudi dobrog srca tako rado odlaze u drugu krajnost,ako neki nedostojni karakteri iznevere njihova mišljenja.
Kada bi svaki čovek voleo sve ljude,tada bi svaki pojedinačno posedovao svet.
Ništa drugo,nego delovanje prema određenom cilju jeste ono što čini život podnošljivim.
Ljude pecaš zlatom,ženama i krunama.
Sitne su i uske duše oni koji tako rado svaki zasluženi jad obeležavaju imenom neumoljive sudbine.
Izvor: Fridrih Šiler
